Prosvetni glasnik

440

Не полазишо школу пз телесних и душевних недостатака 13519= 0,26 проц. Због препуности разреда пије могло бити примљено у школу 8826= 0,17 » Нијо хтело походнтп школу . 3145= 0.06 « Свега • 5,333456= 100 » Према овоме, у пруским јавним школама учи се око 94 процента деце, која подлеже школској обавези. Године 1882. било је око 66000 разреда у 61000 соба. Недостајало је дакле 5000 соба. Годипе 1886. било је 75097 школских разреда у 66540 школскнх соба, недостајало је дакле 8557 или, у главноме, мање ]е било 3500 соба, него пре четири године. А. како од соба што постоје није употребл>ено 1852, онда је, према броју разреда, недостајало соба свега 10409. Али је и учитеља у толико мање, јер на 75097 школских разреда долази само 64750 учитељских места, дакле на сваку собу, у оиште узсв, по јсдан учитељ. Од 75097 разреда на сваки начин мора се, по горњем рачуну (2X10409=^0818 разреда) , 1 ј | 2 милијун деце задовољити половипом ирава иа школску собу. Године 1878. било је за 57780 разреда још око 57000 соба, оскудица дакле бешо тада мања. Станови учитељски, у времену од 1871. до 1886., смањише се од 43374 на 42000, даклс са 1374; а број се учитеља умножио од 52059 на 64750. Према томе, није било званичних станова у годипи 1871.: 8685, у години 1886.: 22750. Ово се догађа највише у школама варошким. Године 1871. постојало је за варошке учитеље станова 9981, недостајало је дакле званичних станова само 6688 ; а године 1886. за 22419 учитеља било је само 4390 званичних станова, тако да сад има 18028 варошких учитеља без званичних станова. Број варошких учптељских станова што постоје [4391) одговара, у главноме, броју школских управитеља (3718), којп понајвише и седе у тим становима. Да ли је боље но учитеље стан у натури, не да се поуздано кон статовати ; али многи траже од министарства станове место додатка. 11-руска основна школа још је, у суштини, заједничка школа за оба аола. Од 75097 школа само су 10096 мушке, 10297 жекске, у остала 54704 разреда уче се мушка и женска деца заједно. Једна четвртина деце (1,326097) учи се у одвојепим, а трн четвртине (3,512097) у заједничким разредима. Мушка и женска деца уче се одвојело, понајвише, у варошима: 16000 разреда с 1 милијуном и вишо ученика. На села и остала места остаје 4000 разреда с близу 300000 ђака, што се уче заједнички, без обзира на пол. У варошима, у којима се учи до 1 ј / 2 милијуна школске деце (1,503906), једна трећина (487434) учи се заједнички. Број обонолних разреда не досежс са свим трећину. На 7998

мушких п 8189 женских разреда заједно долази обополнкх разреда свега 7161. Највише обополних разреда има у варошима у Познањској, ВесТФалској и рајнским областима, а јако се губе у Берлину и Шлезвигхолстину. Велико је, а још нерасправљено, пптање : шта је боље, да ли полове одвајати или да се заједнички уче ? Дискусија о овом важном питању већ се повела у многим школским срединама. Дитес је то питање расправљао и навео јс кориоти и махне за.једничкога и засебнога учења. 'Гу скоро занимаху се овим питан.ем : збор рајнских учитеља и конгрес госпођа у Паризу, Добро бп било, да се којп од наших псдагога зауставп иа овом врло важпом питању и да нас обрадује својом паучном и томељитом распрдвом. У нао, у практици, постоји велика конФузпост, што се тпче одвајања ученица од ученика. У основиим школама одвајамо, у средњнм но одвајамо иолове. Ако постојп разлог за раздвајање, да га ми нисмо прпменили где но треба, а не применили тамо где треба ? Као што је важна де.;ба или недеоба разреда по половима, исго је тако важпо питање : расаоред разреда у једној школи. За времона регулативе, школа с једним ра зредом сматрала се као пормална школа. То је вроме иресгало. Има и данас више него половина једноразредних школа , од 34016 има их 17734. Ове 17734 школе ваља узети као 17734 разреда. Особито је последњнх година пао број ових једноразредних школа. Од 1882 до 1886 смањило их се на 2338. Свуда, где број деце пређе изпесне гранмце, школа се подели па два разреда, с једним учитељем. Пошто више разреда (18141), али мањо деце (1,078459), имају двокласни разреди на броју 8845. Али само трећина од ових школа има учитеља за свакп разред; јер у 5409 школа обдржавају 5409 учитеља 10818 разреда. У 3949 школа трокласних са 833000 ученика, по готову их је две трећине (486772) што уживају половину наставе: у 2682 школс раде 5364 учитеља са 8046 разреда, а у 72 школе један учитељ у три разреда. Ове потпуне неснабдевене школе постале су готово све почев од 1878. У четворокласним школама бнло је 449744 ђака, у иетокласним 285282, у шестокласним 829823 а у седмокласним и осмокласним 2: 5225 ученика. Шесторазредне школе, то су у Пруској праве варошке школе, у којима со учп половпна целокупне зарошке деце (724610). Више од шест разреда имају само 262 варошке школе са 194926 ученика. Јеврејских школа било јо 318 са 1 3249 јесрејске и само 20-оро хришћанске деце. У паритетичним 1 ) школама имало је разреда 3282, учитеља 3141, ђака 216758. Многе од ових школа само су но имену паритетичне. Тако су у Берлину 32 опшгинске школе парнтетичне, са 586 разрсда и 31000 ученика, али је у њима јеврејских учатеља и учптељнца свега 35; ђака има 119 католика, 1300 Јевреја, а све је остало еванђелиста. 1 ) Паритетичие школе зову се оне, у којима предају и учитељи јеврејске вере, ма да су учеиици по вери нротестанти .