Prosvetni glasnik

ГЛАСОВИ

Врој иаригетичних школа, између 1882. и 1886., смањио се са 14, ма да мешање конфесија свакчм датом бива јача и јаче. Где мањина ђака једне вере пе може да добије засебнога учитеља, тамо се побринуло те иарочити предавач дотичне конФесије обучава децу у вери. На ово дају трошак општине; држава је на тај циљ дала у 188"!. годн :и свега 34000 марака. Пада у очн аокрвт у бројевима ђака обе главне религије: број католичких ђака у основној шко.ш расте, а еванђелистцчкнх опада. Од 1871. до 1886, католички ученици умножише се око 400000, а еванђелици, којих је 1871. било по готову двојин@аЛголико католика, ојачаше од 1871. до 1886. са 500000 ; број катодика порастао је са 31,5 5, еванђелиста с 20,34 ггроцента. Ова се појава даје објаонити не. тиме, што като.шчко становништво приметно расте, пего овом околпошћу : еванђеличка деца јачз полазе средње и вшпе школе, особито ово пос шдњих десет годин; . У јавним средњим школама било је 1 15000 еванђелиста, а катошка 10000 мање, у приватним средњим школама 4У000, а католпка мање : 11000. Ма да се с дана на дан множе учитељске снаге у школама католичкпм, ипак ове изостају иза школа протестапских. У еванђелпчким школама долазе, просеком, на једпсга учитеља 72 ђака, на свакп разред 61 дете, а у католичкпм пада на учитеља 82, на разред 71. То је разликаод 10, односно 11. У паритетским школама долазн на једпу учнтељску снагу 69, на разред 66. Пређе, док су само општине водиле бригу о школама , католпчко је становшнптво приметпо мало чннило засвоје школе. С тим је можда у свези, што је католичко становништво, при нопису 1871., било врло назадно са школским образовањем. Лица од својпх 10 година не впадоше читати и пнсати: кол еванђелиста 6,6 процента мушкпх, 11 ,37 процепта женских ; код католика 15,16 проценга мушких, 21,81 процента женских. Тако се квитира штедња у стварима школским. Ј" свима народним и средњим школама служило се пскл.учиво немачким као матерпим је шком 87,10 процента, у јавним народнлм школама86,57 (4188857). Од осталпх језика било је само пољских 10,35 процепта (500315 ученика), пољскнх заједно с немачкнм 1,46 процента (70868 ученпка), само литванских 0,26 процента (12752 детета), литвапских и немачких 0,17 (8321 детета), само данских 0,50 процента (24088 деце). У главноме узевшп, у пруским школама има 650000 ђака, који од кућз не доносе никакво или врло слабо знање немачкога језика. Отатистика учитељских снага показује ове бројеве: 64760 места за учитеље с аотауним занимањем и 1183 места помоћничка. Учитељи с потиунпм занимањем јесу онн, којпма .је учитељство главна радња, па били они ректори, главни учнтељи, падучитељи, разреднп учптељи, споредпи учитељи, учитељскп помоНницп, адјуванти и т. д. Помоћници (1ШМећгегкгаГ(;е) нису управо помагачи, него учитељи за техничке вештине и за верозакон. Пепопуњених места у годпни 1886. било је само 460. Четвртина учитељских места скоачана је с црквеном дужнрооветни гдасиик 1891.

ЉКОЈАМА 4 4 1 ношКу: 12412 еванђеличких, 3338 католичких и 197 јеврејскнх, свега 15947 учитељеких места. Учитеља с потнуним занимањем било је : мушких 57902, жепских 6848. Учитељица има дакле само 10,6 процента. Ну овај је проценат последњих година јако порастао. Али још незнатнији изгледа број учптељица кад га поредимо с бројем женских школа. На 10297 женских школа има учитељица 68^8. Али пма учитељица н у школама мешовитим, и онда број њихов показује се са свим другојачији. Од 6848 учитељица раде у школала варошким њих 4097, а од тога цела трећина пада на Берлин (1814 учитеља, 850 учитељица), на вестфалску (1216 учптеља, 521 учитељица) и рајнске области (2916 учитеља, 1268 учитељица). Што се тиче броја учитељица што предају у сеоскнм школама, треба га узети само с об шром на ВестФадију (2526 учигеља, 685 учитељица) и рајнске областн (4833 учитеља, 1587 учитељица). У свима осталим областима било је свега учитељица само 479 (у Поморапској 3, у Познањској 5). Па и варошкпх учитељица мање је у источним областима, и то само по већим варошима. Тако их је било у Источној Пруској 128, у Бранденбургу 152, у Поморанској 116, у Познањекој 31. Али у ове бројеве не улазе учитељице за женске ручне радове, којих има, у варошима и селима укупно. до 34270, од којих је- положило исппт из своје струке само 5496. Од највеКег су значаја по успешан рад у школи : бројеви ученик а арема учитељима. У овом погледу прус.ча народна школа није давала сјајне примере ни пре, па ни сада. У Француској на једног учитеља долази 46 ученика, у пруским средњим школама 3 5, али у пруској народној, т. ј. осповној шко.ш долази један учитељ на 75 ученика. И пре је био великн број ђака на једнога учитеља, али дапас је, по гласу егатистике, још већи. Године 1822. бпло је : 64; од 1834. до 1867. 80, 81,па79; 1870.-75; од 1879. до 1882, —72; последњих година опет 75, а у сеоским школама попео се тај број на 79 ; у варошима попео се од 62 (1879) на 6 ј (1882) н 67 (1886). У Берлнну је тај одношај бољн : на једну учитељску снагу долази 56 ученика. Почињући од 1882. до 1886. године, има у ионеким окрузича беспримерна препуњеносг школа. Ннсу ретке појаве, да један учитељ обучава 250, а два учлтеља 400 деце. Има читавих округа, у којима, просеком, на једног учптел^а долази 130— 140 учепика ! Школска управа чини своје, да се у овој не _ згоди помогне. Све су те мере привремене. Школе, у којима један учитељ поучава два, или два учитеља три разреда, множе се из годипе у годину све више, а у школама е више разреда готово је правило : да недостаје један или више учитеља. Последице су овакога стања: преоптерећеност учитељске снаге, скраћивање школског времена и многи други нодостаци у настави. Број ђака у пруским школама порастао је од 1882. до 1886. : од 4,339729 на 4,838247, дакле са 498518. Број учитеља увећао се са 4833, а нових разреда отворпло се 9129. Постављен је лакле један наставник на свака два разреда, односно на 103 ученика. Па ипак на 75097 56