Prosvetni glasnik

наука и

настава

рити управно на сам низ молекила, и онда се такво таласање зове трансверзално или иоиречно; или, молекили у низу могу треперити у истом правцу којим иде и низ, и онда се таласање зове лонгитудинално или уздужно. У првом се случају молекили удаЉ УЈУ на Ј е Дну и другу страну од равнот. положаја и праве доље и брегове који се лако виде, као на пример код таласања жица на виолини; у другом пак слупају, молекили се у правцу самога низа час приближују час удал>ују један од другога, и доље и брегови се претварају овде у згушњавања и разређивања молекила, која се даље по самоме низу простиру. Једно згушњавање и једно разређ< ње молекила чине један талас; згушњавање за се и разређење за се износе по пола лонгитудиналног таласа. Билоталасање трансверзално, било лонгитудинално, правац којим се то таласање простире зове се зрак. Па како се свако таласање простире оним правцем којим су молекили поређани, то онда сам низ молекила у равнотежном положају представља правац зрака. (наставиие се)

ЈЕДАН ПРИЛОГ СРПСКОЈ АКЦЕНТОЛОГИЈИ *) од јз^ладис^ава ј^ибник-ара фпл. III год. С правом се данас може рећи, да је српска акцентологија боље обрађена него ли и једна друга словенска. Готово сви српски великн филолози радише — неко више а неко мање — и на томе пољу српске науке о језику, те тиме учинише, да се српска акцентологија изједначи с осталим јевропским. Још кад се и то узме у обзир, да је српска акцентуација тако разнолика имногостручна, као ниједна, ваљда, на свету, онда се тек може појмити с коликим је тешкоћама скопчано изучавање њених нојединих делова и грана. Осем тога, акценатске про') Ово ј е једац део филолошког темата, што га је наградио Академ. Савет Велике Школе о св. Сави 1891. год.

мене тако су честе и различите, да их је врло тешко свести на неколике облике, на буди колико се трудили и мучили око тога. Али нико» неје више и марљивије обрађивао српске акценте, него ли 'Буро Даничић. Његове расирдее о акцентима појединих врста речи управо су узор-дела својега реда, у којима се исцрпно изнело све оно, што је значајно у акцената тих речи. У овом одељку нашега рада ради смо изнети извод из тих његових расправа. I. Кратак извод из Даничићеве акцентологије Даничић има седам расправа о акцентима, али како само нрвих шест говоре о садашњем стању српских нагласака, а седма се бави акцентима старог словенског језика, то ћемо ту иоследњу изоотавити из овога прегледа. При прављењу извода износићемо само оно, што је најважније, што има иајвише примене ; на оне, пак, случаје, који су ретки, не ћемо се обазирати, те се према томе не ћемо бавити ни правилима, која би се могла извести из промена тих речи. У имена ћемо увек гледати на ирви падеж једнине и онда пратити све промене у појединим иадежима; у глагола полазићемо од неодређеног начина. Ако се који падеж или време не епомене, значи да му је исти акценат као у првом падежу једнине или неодређеном начину. Расправе ћемо прелазити оним редом, којим су излазиле. Прва расправа Именице женеког рода на а 1 ) I. Речи од два слога. 1. Ако је у пош. вт§. ' на првом слогу, нагласак се не мења, осем у уос . зт§. и р1., где прелази у ~ : вила, виле, вило. 2. Ако је у пот. 8т§. ~ на првом слогу, нагласак се не мења осем у деп. р1., где прелази у * а последња два слога добивају ~ : гривна, гривана. ') 81а \У18сће ВЉНоШек I. стр. 95—110. ,Нешто о срискијем акцентима.*