Prosvetni glasnik

608

РАДЊА ГаАВНОГА Пр осввтног САВЕТА

Добре стране овога дела ово су: краткоћа речеппца, којпма су мпслп казиване (изузетака има) и допада ми се у начелу краткоћа пзраде поједпних партија. Је ли свуд у поједпним партијама изнео оно, што је главно с гледпшта хрпшћанске науке — о томе ће г. Ђуричпћ казати што треба. Према свему, што сам до сад казао, нисам за то, да се дело „0 празпицпма православпе цркве од г. П. В. Несторовпћа" прпмп овакво, какво је. Захваљујем Главном Просветном Савету на указатој мп почасти приликом одредбе реФерената. 25. јупа 1889. год. Београд Урош Благојевић, учитељ ^ Савет је усвојио мњење г. г. реФерената, и одлучпо: да се поменути рукоппс не може примитп за понуђену потребу. Г.г. реФеревтпма одређен је хоаорар свакоме по двадесет (20) динара. IV Прочитан је реФерат г. Ј. Миодраговпћа, проФесора, о књпзи „Исторпјашколске дисцпплииз", од г. Јос. Стојановпћа, који гласп: Главном Просветном Савету. Прочитао сам дело „Историја школске дпсциплпне у вези са модерним погледом на телесне казне, од Јос. В. Стојановпћа," које ми је Савет упутио на преглед и оцепу, и част ми је поднетп му своје мпшљење о њему. 1888. године Учитељско Удружење расписало је награду за расправу : «Школска дпсцплииа п њен морални и интелектуални утпцај на учеппке." На ово питање јавио се и ппсац и био је награђен. Радећи тај посао, он је ушао п у исторпју тога предмета. Сем тога проширпо је горњу тему тпме, што је обухватио и „ физички угецај " школске дпсцпплпне на ђаке. Тако му је пзншло потпуно дело о овоме питању школскоме. Ово му је само онај првп, историски део. У њему има пет одељака. У првом су: 1 Прве тежње за дисциалиновање младежи; 2 Кинези; 3. Индијанци; 4. Персијанци; 5. Дисциилина егиаатских школа; 6. Јевреји; 7. Шаарта; 8. Атина; 9. Педагози класичнога света; 10. Суровост римских школа." Одавде је покуиљено оно што се зна о дпсцинлнни п казнама у овпх народа из Историје Педагогпје. У » Првим тежњама" не зна се да лп је писац говорио о другим нарЈДчла, ила овима исгимг, шго

су овде поређанп. У почетку велн: „Код свих народа огледа се инстинктпвна тежња да се у младоме поколењу искорењују све шгетне наклоности. а после наводи два цптата из Библпје, и ако иосле под 6 има о Јеврејима. Ово је доста слаб одељчић, од десетак редова. Много бп боље бпло да је ппсац овдепзнео како се „нагон плп инстпнктивна тенгња за дпсцпплиновање младежи« налази и у животиња и народа на примитивном ступњу развптка, па опда да пређе па народе исгорпске. Код Кпнеза помешана је историја са садашњпцом, као што се обпчно греши. Код Шпартанаца, где је бпла најјача дпсцпплпна, нпје пзнесена лепо, а у Атпњана веома кратко. Код „педагога класпчког света" поменуо је Сократа, Платона, Цицерона, Евинтилијана и Плутарха. Свуда је ређаво шта веле овп људи о васпитању и дисциплнни, а не како је у ствари било зл њинога доба. Ово се друго казује у последњем члапку: „Суровогт рамскпх школа.» У другом одељку је: ,11. Средњи век; 12. Реформација ; 18. Језујите За манастирске педагоге средњега века вели: Ђ Њима ни на ум не аадаше, да физички и духовки развитак човечји зависи од сушше сложених узрока, и да се овај развитак тешко врши без иогрешака ." Онај је прекор пзлашан, као и они други што су претерани. ГГрема ступњу научноме онда, њпма ово ппје могло пи да „падне на памет". Ово миогнма не „пада на памет" ни данас, када је наука показала довољно узрока, којп утичу на развитак човеков. И сам ппсац мало је нетачан кад велп: „Баш с тога (због варварскога поступања према деца у школи) младеж овога доба п беше до шахшшт-а дпвља п дрсча." (Стр. 16.) Код Лутера је цптирано много споредностп, што не иду у сам предмет п чесго немају никакве везе с њпм, н.пр.: о подвзању школа, о издржавању њпном, о обавезној наставп, о завођењу бпблнотека и књижпнца, о позиву учитељском, о дужностпма општинскпм и државнпм и т. д. 0 „Јез\јитама" самим пзпоси колико о целом средњем веку, с тога, што је васпитање њпхно бпло строго и препупо казна. У трећем одељку је: „14. Јан — Амос Коменски, 15. Џон Локе , 16. Пиетизам, 17. Жан — Жак — Русо, 18. Филштроиске школеЛок је требало да дође пре Коменскога, јер је пре живео. И код њега је набројано много стварп, које не стоје у вези с предметом о коме се говорп. Од пијетпста паведен је само Август Херман Франке и њзгова дугачка нравила или „Упуство за учитеље на шгЈ трзЗа дг пие цра днзцшиаи", које је ои дав.го свгкомз каницгту учигаБзкзм при сарлггиу