Prosvetni glasnik

609

школе. Код Русо-а испричано је о Емиду, какав је он, и о васпитању његову, и поменуто васпитање његове „СоФије"; а нигде нема Формулисано или изведено мншљење његово о предмету о коме је говор. Од Филантропа само је поменут Базе-дов, па се опет ређају „прпмери из школске практике, који много искренпје говоре о ондашњем школском варварству." У четвртом је одељку: ,19. Хенрих Песталоције; 20. Хенрих Стевани; 21. Жан Пол; 22. Канг; 23. Фихте; 24. Шлајермахер; 25. Хербарт; 26. Дистервег; 27. Грефе; 28. Еарло Шмит; 29. Фридрих Дитес; 30. Поглед иредставника нове школе на школску дисцчалину; 31. ТешкоКе у школском дисциалиновању У „Погледу" је мишљење овнх истих педагога Формулисано овако: „И тако, после снега нзложеног јасно се види, да су предстапници нове школе, са снпм одбацили старински поглед, по коме дисциплина беше као иросто средство за заплашивање и умирнвање. Нова школа дисциалину сматра као неоиходну иогодбу за иравилно уређеље наставе и ириродно оруђе моралног васаитања. Телесна казна акламацијом је одбачена као штетна за свестрани учеников развитак .« Па се онда жали, како „многи иа чак н сувремени педагози малаксавају пред практпчком тешкоћом, допуштајући телесну казну у крајњим сдучајенпма," и критикује их овако: „Али овп педагози заборављају да свакидашње шибање прелази у навику, која на практици (као да је шнбање у теорији, реФ.) врло често долази до највеће љутње, у којој дете постаје све циничније и неосетљивије, а васпитач често пута претвара се у најљућег звера, којп ни најмање не жали своју жртву." Овај разлог лнчи на онај, шго су неки нротив алкохолских ппћа, с тога, што се многи опијају. Последњем чланку „Тешкоће у школском дисциплиновању" много би депше место било на крају свега прегледа, и за тим да дође један критпчни поглед као завршетак свега. У петом одељку је: „32. Штегни утецај телесних казни; 33. Штетни утецај од одузичања хране, клечања и стајања; 34. Модерни аоглед на телесне казне у Немачкој, Француској и Енглсској; 35. Ератки историски иреглед школске дисииилине у Русији; 36. Историски иоглед на школско дисциилиновање у Срба." Прва два чланка су прекипули природни ред у разматрању овога предмета, и много би пм згодннје место било иосле 34,, 35. и 36. чланка Код »Штетних утецаја" има више цитата и аиеловања на срце и човечност, но разлога. У „Иеторпском погледу на школско дисцпплиповање у Срба" писац наиоди, по Дим. Матићу, како је у дубровачким шкодама „поетојало начедо'савршене потчињености просветни гласвик 1891.

ученика према својим учитељима/ које се «простираше и ио свршетку школоваља," те „младић нпје ни онда био много слободнији него пре;" па вели: „баш овако нажљнво дисцпплиновање младежи, могло ,је и створпти онакве моралне погледе у српском животу, којп се најбоље огледају у народној песми: Чипи добра за живота, Поштуј брата старијега, И тебе ће млађи твоји. У добру се не понеси, А у зду се не поништи, На туђе се не лакоми итд." Ја не знам кадје поникла ова народна песма и да ли је она производ очдашње „савршене потчињености ученика према својим учптељима и по свршетку школовања," али ми се чинп, да она нема никакве везе са шкодскпм дисциплиновањем, кад школа у правом смисду онда није ни бидо. Онда долазе Турци, ропство и „рајска батина." После осдобођења долазе радници и с оне и с ове стране Саве и Дунава, који раде на просветп народној и утичу на поправку дисциилине и казна у школи. Да је Змај први песник — педагог, и да је са својим песмама, које се свуда по Српству певају и декламују, и одушевљавају п старо и младо, „прави просветптељ свеколиког Српства", то је цела истина. Али ни он, ни оио што је цитирано из „Певаније" његове (»Поздрављам вас, децо срнска", „Дижите школе", „Опомена", „«1аж» и „У бунари") немају пикаке везе с днсципднновањем и казнама у шкоди. Кад већ у ове раднпке убројава и „највиђенијега тнорца српскога слободоумља и омиљенога љубимца наше омладине Светозара Марковића", који је написао чланак „ Како су нас васпитавали ?", онда би правда захтевала, и ишло би у прилог главној мисли пишчевој, да је споменуо и Стевана Д. Поиови&а, који је од седамдесете године па на овамо одгајио једну читаву геперацију, која је иротив телеснпх казнп, и који је и као наставник п као чиновник минпнтарства просвете помагао и покојном Матпћу па »ублажавању варварства школскога." Заслуге М, Ђ. Мнлићевића за ово изнесене су прилично. Ето то је садржина ове књижице, коју је писац посветио Сриској Омладини. Писац је своје више образовање црпао у Русији, п ово му је прво дело што га је радио по повратку пз Русије (ако га није и тамо радио.) За то оно кипти руспзмима и старословенским изразима. И дпкцпја је слаба. Има и израза незгодно или неумесно употребљених п читавих места не77