Prosvetni glasnik

610

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВВТА

разумљивих. На пример: „усвојили истоветне дисциплинарне методе, који избављаху учитеља од другог објашњавања" (Јевреји, стр. 5.); „за успех није ништа нужно осим Физичке силе и обичног знања радниковог" (стр. 8); „код једних страх порађа угпетавање, код других на против — јунаштво" (стр. 10); „ ненавидна глава младих иокољења" (стр. 11); »истучени не само што батинама добија објашњене, него у исто време чини и иодвиг« (стр. 12); „Ко би хтео да потпуно и јасно представи себи, на који је начин чак и материнска нежност могда прећи у душманско тирааисање, тај треба да сам одрасте у средини, у којој односно човечије природе, потпуно влада предрасуда а рпоп" (стр. ( 13); »за буђење ђачке утакмице, био је пзбор бољих и исправвијих ученика пазпвима п дужностима" (стр. 23); „Исто тако и осуство васиитног иодражавања од родитељске и друштвене стране, може да уништи сва племенита напрезања у школском васпитању" (Стр. 66); туш и кичпцу за иисање" (стр. 2); «тај ће се ученик иретворити у магарца" (стр. 4); „треба да се опходи с ученицима оштро• (место озбиљно, стр. 8); „да упућујемо децу на достојни начин рада а (сгр. 10); „да је се Глнгорије великп обраКао са малолетиим ученицнма свога хора, онако исто, као пруски Фридрих Вилхелм са гренадирима своје гарде" (место оиходио или понашао стр. 13); „Овака школска злоуиотреба бида је са свим очигледна чак и сувременицима" (стр. 16); ссСвојим суровим објоаЛањем " (место ионагиањем илн иостуиањем стр. 19); „нпти их зараживаху суиарништво " (стр. 23) ; „те ће бити нужно мољакати њихово расиоложење" (стр. 24): „Школска дпсцнплина беше у крајњем уиатку°(?) (стр. 27); „да сваки утецај пониче из тачних психолошкнх закона" (стр. 29); „да се у својим поступцима не руководе страшћу, него блашм разумљивањем ," (стр. 30); „према таком лажљивом иостуику" (место: детету кад слаже, стр. 32); „потпомажите његово (детиње) поткрепљење" (стр. 40) и тако даље. Има израза који, и ако су разумљиви, опет су застарели и несрпски, и могу се заменити бољима, као : аокољење, неоиходно, унижавајуКе, самољубиво, угњетавање, огорчавање, љубоиитљивост, нооружан ирутом, ириљежан, уиражњава, ободрава, иоражава, убеђујуЛе објашњавање, троњавајуће речи, оиходити, ишчезнути из школе, лармати, васиостављајуКи ред, сравнење, учитељствовати, родоначелник итд. Језичних и штампарских погрешака им г тако много, да ми је било тешко да издвојим једне од других. Ево иеколико језичних: иокољење датира се на (место: од) неколико хиљада година; несме; метути; одушевљавао младеж на истину и врлину;

оснива се на интелектуално-моралну надмоћност учитеља над децом; штетити (м. штетовати); треба да влада неоиходним особинама; одевени у тогама (место: у тоге); од остраг; од доле; пренешена; оставили у дужност; да се зарази од таквих речн, обраћа се са дететом, васпитни се рад садржи у ругањпма, претњама и ударцпма; хранење ; вучење уши; који је седео на ову скамију; астал; екзекуција; казнили су од 40 до 80 удараца; Славен; добро расположење; иомоЛу посластцца; потребе исиуњавати (месго подмирпвати); давајте му; испунење; доириносити штету; и сјаје код неваспитпога човека (место: у) ; односи се ктелу; „Ово се тиче оних случајева, кад он доцкан долазп у школу, кад често нзлазп из разреда, нли долазп у разред сањив и апатичан, деца се овим ксристе, за то лармају, иодажу шум, свађају се и нарушавају ред." (Овде је почела друга, речепица пре по што се свршила прва). „Грдити иогрдним речпма; кажњевати, наду на изправљање (место иа поправку); стрплење; а општинскн суд в. Б . одлученоје; гордио се" (месго поносво се) итд. У именима: хоцениус, језупт, шпиун, пиетизам, поиматп, колегиум, акламациом, не пише ј. У писању речи представа, представнпк, одсуство одступити, средство, није сталан, јер их час пише са д а час без д, а впше са д. Иредлог с пише увек са, ие знајући да нам народ нпкад иеће да каже са кога, са рамена, са леђа, са астала, са очпју, са Илијом итд. него увек с. А, псто тако, неће да каже: с земље, с сестром, с женом итд. И ако је писац на крају књиге исиравпо десетак штампарских погрешака, опет књига кипти њпма. Не рачунајући их у језичне, ја сам пх забележио преко стотину. У опште дакле мо;ке се рећи, да је књига израђена аљкаво и површно. Но, узевшп у обзир велику важност предмега о коме говорп; узевши у обзир, да је ово овако важно педагошко питање веома мало обрађивапо у пашој литературп; да су главне мисли п погледи тачни; да дело неће ићн у руке „омладинп" којој ппсац посвећује или децп, но учптељима, наставпицнма самим, који сваки дан имају посла с овим предметом о коме оно говори: мпшљења сам, да је врло корисно да га учитељн прочптају, и да га, по томе, мппистарство може преноручитп за књижнице основних школа. Савету 3. августа 1891. год. В. Градиште нонизан, Ј. Миодраговић, проФесора учитељ. шкоде