Prosvetni glasnik

79*

I

ЗНАЧАЈ ТЕОРИЈЕ ТАЛАСАЊА

обзир тешкоће с којима је та врота експеримента скопчана, врло добро слажу. Јер та вредност варира између 2 93.10 10 и 3'0448.10 10 тако, да средња вредност из више таквих експеримената излази : — 2 9857. X 10 10 сантиметара. Овој се критичкој брзини највише приближује брзина светлости <3*004 X 10'") и брзина електрицитета у спроводницима. Пошто се те брзине тако мало међу собом разликују, то се и за критичку брзину као и за брзину светлости узима округао број 3 X 10 10 сантиметара или 300.000 километара. Овака једнакост између та два броја није могла бити случајна, кад већ и други појави говоре да стоји извесан одношај између светлости и електрицитета, па за^о је Максвел одмах закључио да иста средина која преноси светлост преноси и електрицитет, и то по свој прилици на исти начин. Од тог тренутка је та најважнија оптичка константа уплетена у електричне обрасце као да су електрицитет и светлост једно исто. Максвел се даљим својим радом трудио да ту везу између електрицитета и светлости што већма ојача; он је своје електричне обрасце удешавао тако, да се у њима види електрично таласање. Шта више, он је теоријски извео да су ти таласи трансверзални, да им таласка дужина може бити различита, али да се сви ти таласи простиру кроз етар сталном брзином, и то оном којом се простире светлост. Он је нашао да у природи за иста постоје такви таласи, само их ми не сматрамо као електричне Феномене, него им дајемо нарочито име : светлост. Пре него што видимо какве је судбе била хипотеза Максвелова, ми ћемо да наведемо између осталих још један врло карактеристичан одношај између светлости и електрицитета, који датира из најновијега доба. То је утицај љубичасте и ултра-љубичасте светлости на природу електричне варнице, која одскаче између два електрична пола. Кад се кроз простор, који дели обе електроде и кроз који одскаче варница, пропусти љубичаста светлост, варница ће престати, ако је слаба, а то значи, да је светлост смањила иотенцијалну разлику између две електроде.

627

Кад су полови електрода неосветљени, онда је варница врло неправилна. Ако се варница слуша кроз телеФон, онда се у телеФону не чује никакав одређен тон, него шум. Чим се пак полови осветле, варница одскаче с врло великом правилношћу; варница не изгледа сад извијугана и променљива као мало час, него са свим права и непомична; кад се то слуша кроз телефон, онда се у њему чује један одређени тон, коме је лако одредити висину и који је за једну четвртину виши. У првом примеру видели смо да је електрична струја обрнула вибрациону раван поларисане светлости; овде видимо обратан случај, да је светлоет уредила одскакање варнице између два пола и увећала број варница у односу као 3:4. Исто то вреди, па била варница електростатичка или електродииамичка, а тако исто била светлост којом се полови осветљавају електрична или магнезијумова. Ми бисмо могли потражити, па и наћи више оваких примера, у којима се огледа известан одношја између електрицитета и светлости. Међу тим ова три, који се јављају у са свим различитим околностима, довољни су да нам служе као повод, да трагамо и даље каква је природа тога одношаја или другим речима каква је природа електричних појава, пошто нам је природа светлости позната. * Ако хоћемо да доведемо и електрицитет у ону групу појава у коју долази звук, топлота и светлост, онда очевидно морамо се најпре запитати да ли и код електрицитета има таких истих или бар сличних дејстава, као што смо нашли код тих чисто таласких Феномена, т. ј. да ли се и електрична дејства могу простирати на далеко кроз простор ? Имамо ли у опште код електрицитета дејство (( у даљину" ? Јер нама није на овом месту стало до простирања електрицитета кроз металне спроводнике електричне, пошто је тај нојав врло мало сличан појавама којима смо се до сад бавили. Ми ћемо се нарочито зауставити на таквим дејствима електричним, која се могу простирати било кроз ваздух било и кроз безваздушни простор, као што то бива на пример код светлости и топлоте.