Prosvetni glasnik

636

НАУКА И

НАСТАВА

Бругман, којн сузбија — стр 4 Сггшк1г)88-а II, 1 НаШе — споменуто мишљење, да је н акценат имао значаја за постање композицпје, јер се сложенични карактер иеког синтактпчног склопа не доказује и тим, што стоји под једним акцентом. Према томе би била сложеница сваки спнтактичнп склоп двеју речи, само ако друга реч долази енклнтпчки, а то, као што се зна, није у ствари. Да сложеница постане, треба је на који било начин одвојити, осамити од делова јој. Три су пута, држи Хер. Паул, да се добију пзоловане групе речн, које ће срасти у етпмолошку целину, а пре нису бнле ни у какој унутрашњој свези међуеобној. Један је пут, кад наступи диференцовање у гласовима, што за собом повлачп диФеренцовање у значењу. Згодан је пример, мисли Паул, опо цепање, одпајање имперфекта од аорпста у индојевропскоме (в. стр. 218), Већ у првим језичним елементима могу се исто така цепања, одвајања замислити. Таким диФеренцовањем у већини случајева не постају изоловане групе, јер се губи осећаве свезе и сродност, нарочпто у споменутом случају, где су групе паралелне. — Други би пут био, кад се догоди конвергнрање у развитку значења речи и т. д. — Трећи би начин била — по Бругману — огранпчеиа \потреба адвераба — предлога само на неке склопове. На пр. латинско тадпореге постаде контрашшјом самогласних из тадпо ореге, а пепио из с1е попо-. јер је -ог>- оелабило у и\ грч. лпр-цџид 'цео дан Ј иостаде, што је ср. р. лаг (*лагт-) добио дуго и: п аг нрема ла$, лааа. Да се пзирши осамљивање — пзодовање, на пр. у грч. А16 скоијос , лат. рИИзсИит, нем. б-гоззуаЈег, Зп8$ћо1г, номогло Је и то, што је садржина нове речн постала одређенија и ужа, но што је значење просто сиитактачиих склонова —пола тнх речн. То је и у нашим примерима нажут, студенклеа, себезнао. А грч. атичко а л о-јј а (г ш ' одлазим *■ х - 0 а IX ш, ' избацујем', лат. аЂео, ерсго, н;;ше раскрстити, ироказати носташе слсженице —глаголи, што се њихова прва пола (предлог) само употребљавала у некпм склоповима: нашег раз пи иро иигде пема у самосталиој вредлошкој употреби. — Како се Језик ностуиио развпјао, и како се у разиа доба ирема потреби слагале разне речи, 10 је и разноврсних уарока било за пзоловање. Али је и то изоловање тако лагано ишло, да се не може уочити онај моменат, кад иштактичнн комвлекс прелази у етнмолошку целипу, нову сложену реч. Нарочито Је то тешко за старе јеаине, код којих се осећање за језпк давпо изгубило. На сваком ступњу језичног развитка постају сложенице, и прнродно је, што се ч сто не може одлучнти, има ли се посла с Једно-

ставном сложеницом илп још с некнм једноставним склопом [свезом] речи (1!. (тгипЛпзз (1ег уег§1. О-гаштаИк, В. II, егз{;е НаШе, стр. 4. н Ргтс1р1еп (1ег Зргасћ^езсМсМе 2 ., стр. 274). Као што смо споменулп, постање сложеница пде још у ппдојевропско прадоба, кад су посгали обрасци, с којих су се у разна времена у поједпним језицима, ирема потребп. нрепочпњале нове сложеннце, а које се но обличју не би могле одвојпти од оних старпх образаца. То бпсмо прво постајање сложенпца — образаца моглп назвати исконско, првобитно, а саме сложенпце нсконске. Ну ип у којој прплиип не бисмо смелп доказивати : па п та је сложеннца пз тог исконског стварања, а ова је млађа, па н кад се иеторискп потврдп хронолошка разлика, јер пемамо ип за који језпк потпун историски развптак. БоЛ)е је према томе овако се огранпчити: из тог доба стварања образаца наслеђен је начпн комиозиције, расиоред пола, карактерна значења поједнннх сложеннчпих група. Иначе је велики део сложених речп постао путем аналогпје, препочињањем, јер у томе и јесте жпвост н јачпна осећања закомпозпцију, што гдекоје сложепице постају обрасци, прегледалиие, према којпма постаје много сложенпца. Да н не спомињемо за ово прнмера, пошто ће их бптп пзобила, кад узговоримо о императивним сложеннцама, које нам могу бптп најбољи прпмер. Тврђење, дасложеиице постају из спнтактичних склопова, треба у неколико ограничити, ако смо радц довести га у склад с оним, што је казано о уделу аналогпје у ностању сложеница: највећп број даиашњпх сложеппца нпје ништа друго до аналогискпм путем постале новотворпне нрема некадашњпма, нз скнтактичннх склопова посталим. У том нас мншљењу могу још боље утврднтп п праве слоа;еппне, чпјих делова не паходимо у послу самосталиих речп во цигло у сложеницама (Л. Раи1 — Ргтс1р1егг., 293. н Вгидтапп — Огин(1п8б, II. НаШе, раб81т). Слагањем двеју (нлн внше) речи, двају корена или двеју оспова у једну целину постају слои;енице, алп за то се не мора узети, лепо велп Ј. Грим, да у сложенпцу могу ступити речп разног значења (Беи18с1]е Огатш. 2., II, 415.). На споменутом месту Грпмове ]раматике находпмо нримере: ст. нем. атраМ-зса1, нов. гор. нем сИећ-зШ, чије су поле истога зиачења. Овде не ће бити говора о удвојеним коренпма и чако зваиој редупликацији. Да се још боље проучи н позиа суштина композниије, вреди истаћи њена особнта обележја, којнма се разликује од извођења, од ностајања речн наставком за основу. Изведене речп личе на сло-