Prosvetni glasnik

637

жеие, што тако исто као ове имаЈу два дела, две поде, али је управо у положају и одношају пбла главиа ) азлика, јер ја у иаведенпх речи прва знатнијп, будућп »оспова речи«, а друга пола по себи тамна, нејасна, као ,насгавак у основп«. којп главно значење што је у корену (или основи) нечему придева, за нешто веже. У пзведенпх речи акценат пада на прву им полу, на другоЈ је слабпји тон, пли га и нема никако (Ј. Грим, ор. сК,., Љ1с1ет). Различно распоређују сложенпце у сродна кола, тако да је врло тешко наћи основе за правплну деобу и разредбу њихову, која бп обухватнла све сродне сложеннце и што се тпче значења, п што се тиче делова, п што се тнче облика сложеница. Да ие бисмо остали неверни нашем досадашњем ноступању, да т. ј. исторнски иреглед поглавпто изнесемо, колико узможемо, како се расправљало о сложепип.ама и како су се тумачиле — излажемо прво најраспрострањенију деобу сложеница на две гомиле: 1 1. По тој би деоби прва гомила сложеница биле оне, чији су саставни деловн (поле) биле само с.талне речи, а слагање је било тако, да им је на првом месту предлог или која речца (ређе основа) или део реченице (по изгледу императив или презенат) или супстантив у положају атрпбутивпом. Састављајући се, те речи не добивају нова наставка, нити мењају значења, осим што га са значењем нредњега дела вежу, на пр. накисео, сулуд, ке-иријатељ; Суво-дол (го ДаничиИу), све-зналица, свишто-зналац, на-траг-ођа, на-зло-брз, у-злу-добар, Да-би-жив (ДаничиИ. Основе, стр. 6., 7., 46, и 47. и МиилошиА, V. Сг. 11. 347 и разбш). 2. Друга гомила сложеница, много богатија, састављена Је из речи — сложеница, другог облика н значења, чнји се делови никад не могу употребити као самоеталне речн, или бар једнапола нпкад ннје била у послу самосталних речи (Иримери ће се доцније навести). 1јрви начин композиције зову аримицањем (2и8ашшепгискш1§, јих1арОћШо, пссеаУеаед [€ р лидаО&ае!.]), а речи тако сложепе иримаклицама. Другим иачином, правом композицијом (2и8ашшен8е{2ип§, сошробШо, агр&еси [ег сг^ &еае^]) иосгају араве сложене речи, комиозите. 0 називима и разредби в. Миклошић, V. (ј. 11.; О-ггтт., 1)еи1всће Сггатт. 11. Шерер. издање, 387; РоИ, Е1уш. Гог8сћш1§еи 2,365, ШегиаИоп. ХеИзсћпИ 1иг аИ§ешеше Ургасћтззепзсћа!'!, ћегаи8§едећ. \ои Г. Тесћтег, 1., 32.; Мгсће1 Вгеа1, Сггатт. сопфагее с1е8 1аи§иез пи1оеигорееш1е8, раг М. Егапсахб Ворр IV. 1оше, ш^гоЈисИои р. XXI.; Ж 1). ЂШпеу; ЈиНап

Кгетег (Ве22епћег§ег-ови ВеИга§е); I. ЈизИ, ТоЂ1ег, 6г. Шауег, Р. Шеипгег н т. д. У својем капиталном делу К. Бругман, расправљлјући о сложеним речима (н основама), није се задовољио догадашњом разредбом њиховом; за то је пзвео другу, за коју мисли да може у неколико олакшати преглед свих сложеиица, не иостављајући никаких принципијалвих разлика. Он све сложене речн лучи у четири реда (кагегорије): 1. чија је прва пола основа променљивог имена или заменице, на Пр. џогоуегуд уз џого-д, бело-лик: бео (белг), врато-лом: вратг, основа врато; 2. чија је ирва пола реч, за коју се не налази ни у којој периоди индојевропских језика, ириступачној нашем нспитивању, ни да се мењала ни да је била у нослу самосталне речи, на пр. грч. <хратод. Није се ни једна сложеница ове врсте сачувала у словенским језицима; 3. којима је прва пола, сачувана од старине, пралошка реч (с падешким иаставком и без њега), а која се употребљава и изван комиозиццје, на пр. грч. ел(-&етод уз ел 1($ лС ), ари-морје, наглавик; 4. којима је прва пола падеж који се слаже с другом полом, као жпви члан једне надешке системе или адвераб, који исгом у иериоди посебног развитка постаде адвераб и као такав сгао се слагати с другом речи, на пр. А 1оа-хои до I , ла га (о X од, братЂ-сестра, аолоу-ношти, осмо-на-деслтшч>, братучед. 11о што нам се ова деоба сложеипца свиди по својој ирегледности, узећемо је за основ при разређнвању њпхову у опште, остављајући да у мање гомиле опет разредимо све сложенице по значењу, како се оно данас тумачи. А док још говоримо у онште о сложеницама, не ће бити с неруке, ако се нозабавимо о облику, начину и деловима сложеница. 11о разним деловима, из којих су састављене сложене речи, разлпкуЈемо ове редове по Б. Даничићу (Ос нове, (ј. и 7. стр.): 1. Сложене речи иостају, кад се сложе две основе тако, да од обеју новим наставким постане трећа, и иоставши не значи више ип једно ни друго, што значс речн, од којих су осиове у њима састављене, не10 неш10 треће, нанр. шесто-иер, голо-глав. 2. Оложене речн, у који.ч Је прва пола основа имеиска, а др}га име у значењу пош. асИошз пли а^епИб; композиција дооива ааставак нов, на нр. кими-вао, медв-ед, само-ток, руко-иис. 3. Оложене речи постгие гако, да им је нрва пола иредлог, с којнм бп друга пола стајала у ком падежу, да јјије повим иас'га.,ком састављена с њпм