Prosvetni glasnik

О НОМИНАЛНИМ СЛОЖЕНИМ

РЕЧИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

641

Још су праве номинадне сложенице делили на иримарне и сепундарне, као што то чини МиклошиЛ, V. 0. II. 378, Хуитни, ћсПзсће бгаштаМк и др. 1. Упорвдне номиналне сложениде. Према оном што се рекло да бп се обе поле у сложеница ове врсте мо.де узети и везане са везом и, зову их и коаулативним. Још једино у старом инднском,и то у време после веда, има доста упоредних сложеннца, иначе су остали па и словенски језпци оскудни (ЈуапДуа - сложеинцама Обе поле чувају своје основе, узима Миклошић, али се због мало примера не може извести правило. Колико се могло докучити у сувременој науци о језпку, било је оваких сложеннца у индојевропско прадоба с иадешким обликом као првом нолом, на пр. <Јиб-с1ећт 2 + 10 = 12, ст. индис. д^а-Ааза. А да прва пола добије облик своје основе, могло је битн што су стари падешки првп деловн у сложеница заменили облик основом, који се ироцес може посматрати и у историско доба: ст. индиско рагјапуа-уаЛа меште старијега рагјапуаа^сИа, ' облак с кишом и ветар ', треба упфедитп с грч. хаАо-хаусс&Ск, ст. слов. осмо-надеатни (упор. Вгидтапп, ОгигкЈгЈзз, II, 1,86.). а. Именица п мменпца: ст. слов. братг-сестра (дуал м. р. братг -сестрома), братг -сестрЂца, м&жежени, номин. множ. м. р. (инстр. плур. м&жеженгми), малгженг, малЂженгцЂ. м &жеженоство; срп. србовлаш. Овде долазе и патворпне по грчкима: ноштсдђник, ноштедштица, ноштедгтство -г^Хбчј^едоу, козокошут а гдауекасргс. Има неколико примера н у руском: иорхолетг, који брзо ходи, слЂаоалавка, епитет утви, снвој, а која плива (хлЂбсолг није (1уапс1уа -сложеница). б. Придев и придев: ст. слов. добролЂаг, благолЂаг еипдепгјд, — иначе Миклошић сумња да су то баш упоредне сложенице; срп. галобела, потеп апеИ тсН зоШит, управо шдег е! аЉиз, Љуби-драг (Љуб-драг), Драго-љуб, стармали, .злеудно. Наше, управо старословенске упоредне сложенице толико пута споменути Бругман тумачи на особити начин, који заслужује пажње. Сложеница на пр. братгсеетра ннје ништадруго до примакнутп номинатив једнине братг сестра. Крајње а у сложеници није ништа друго до завршетак номин. у супстантива женских, али га пма у номин., акуз. и вокативу двојине мушког рода — за то је ту наступио пренос значења и броја, дакле и склонпдба ио дуалу о- основа : братгсестрома (в. Техмеров 1и1егпа1лоп. ХеИвсћгШ Јиг а11§ете1пе ЗргасћтзбепЗећаЛ, I., 242.). иоовшжи шснх« 1881.

2. Подредне номиналнв слоиенице. Као год што је у данашњим језицима индојевропским богато застуиљена ова врста сложеница, тако и у празаједницп индојевр. језика беше многобројннја но што је упоредна. Што се тиче начина како је бивао главни део одређиван првим, могао је бити разнолик, према врстп речи која је ступада у композицију. Овде нисмо у стању распоредити све подредне сложенице на начин како то ради Бругман, 6гип(1п88 II., 1., 84.-85., где је поставио шест редова подреднпх сложеница, тако да у први ред ставља стар, сло». конге-чловЗзкт., кентавар, поред ст. нпд. гаја-гМ-§ 'мудрац којп је краљ — краљевски мудрац', грч. 1атдо -џарт^д врачар, пророк, који Је лекар', лат. апдшр~ез који пма ногу, који је змија, змиуноги и т. д.; у другу класу братро-члда, лит. Ђго1-и-оаИт братово дете, ст. ннд. таГг-ј^азаг мајчпна сестра, грч. тгатд-абе/1 (рос брат очев (стрид); у трећи ред ст. слов. криво-носг уз старо ипд. иЉага-Тгапп-б, под подвољком, грч. ахдопоХш лат. р1еш-1ишит, 1оп§1рез, лпт. гиИ-ЈсаШз који има црвен врат; у четвртп: трЂ -з&бг поред стар. инд. зарГа-г§ау-а$ р1. седам мудраца (име вел. медведа), лат. И-рез, ^гг-посИиш, ст. гор. нем. тг-Тгои^еГ, лит. ГгГ-гцг^д = ст. сд. трЋ -зжбг ; у пету категорнју руско свђтло-зеленшп, а ту бп дошли честп германизми срп. јез., а и прпмер „сивзелен сокоде" поред грч. ш % д »'-Ј агт о д, Ш. ји(1ћепз црн п мрк и т. д.; у шесту пак ставља ст. ^епа—г1&, зналац веда, грч. /Јо %> п! остен, лат. ји-(1ех — судија, а свакако и наше котлокра и т. д. — Међу тнм ни ове категорије не могу обухватити васколнку множину сложеница подредних, јер вели: „1п (Мезег ^УеГзе 1азбк зГсћ посћ ете дгоззе Апгаћ1 топ Ка1е§опеп анМеПеп". Ми ћемо разредпти срп. номиналне сложенице подредне на трп гомиде по разредби која је из ст. индиске граматпке често примењивана у индојевроп. језицима, старим и новим. Према тој разредби: 1. у прву гомилу долазе детерминативне сдоженице, код којих обе поде, раставивши их и узевши самостално, стоје у истом падежу, паје прва према другој, рекло би се, атрибут или ааозиција. У инд. граматицц зову је кагтасШагауа; 2. у другу зависне, аадешке (Аћћап §1 §кеН ;8сотро811а, савпеПсотрозИа), чије поле, једна од друге растављене, не стоје у истом већ у два различна надежа, тако да иадеж прве поде завнси од падежа друге; то су 1а1риги§а индиских граматичара; 81