Prosvetni glasnik

о народној просвети у русији

703

налазе, и ако ми опда ова књпга ннје била позната. Сећам се врло добро, да еу ученпци једва чекали одређенп дан, па да се иде у поље, п свн су раднли с вољом. Опазио сам, да нх је рад у нољу мпого ннтересовао. Неколнко година доцније радно је то исто у ужичкој рсалци још један наставник с прло добрим успехом у вишим разредима. Зделар. 0 НАР0ДН0Ј ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ од адована ј^ошутића II. Градске основне школе.—Њихова статистика у Петрограду и у Москви. — Јавна читања за народ — Закоп о њима од 24. дец. 1876. год. — Корист од јавних читања. — Где и шта се читало у Москви. — Статистика. — Опис и утисци с једног читаља у московском нодитехаичком музеју. Читања за народ у Одеси. — Днтературно-музикадне вечери за народ. -- Одеска књижара јевтиних књига. — Њена историјаи сгатистика. — Корист од читања. — Шта се читало у Кијеву и Јарославу. — Читања по селима. — Књиге званично одобрене за читање. — Народна библиотека и читаонице у Москви и Петрограду. — Отатнстика одеске библиотеке за народ. — Нар. библиотека у Томску и Тифлису. — Историја и статистика последње. — Сеоске шкоаске библиотеке.—Узрок постајању нарочитих библиотека за сељаке. — Руска интелигенција. Оно, што су селима п засеоцима слободне сељачке, парохијалне, мпннстарске п земске основпе школе — то су градовима градске. Док су школе те биле нод непосредном управом министарском, било их је и сувише мало. Интелигенцнја по селнма п градовпма образовала је своју децу код куће; разнп немачки и Францускп учнтељи спремали су приватио младиће из ситног п круиног племства за гимназпје, па чак и за унпверзитете. Ситно чиновништво н трговци давалп су своју децу у ириватне пансиоие каквој Немици ; а занатлије и ,чернорабочге и у оно мало градскпх званнчних школа илн — нигде. Од кад је закон о градској и општинској самоуправи од год. 1864. ступпо у живот, прпмпло је „ городское уаравленге * основне школе у своје руке, и од тог доба датира се развој и напредак њихов. Статистика основних школа Петрограда н Москве показаће најбоље, како је било пре, а како је сад. Прву основну школу у Петрограду основао је знаменитн радник на просветном нољу свога

народа Николај ИванЈвич Но:иков год. 1777. Од тога доба, на скоро за читаво стЈлеће, број основних школа у иресгоници порасгао је на 16. Године 1876. било је дакле у Нетрограду свега шеснаест званичних основнпх школа, у којима је свршило течај 80 ђака. У школама тим учнло се 800 деце ; а трошпло се на њнх 14,570 рубаља. Кад узмете у рачун, да је Петроград у то доба пмао 750,000 душа, онда је једна школа долазнла скоро на 50.000 становника. Прошло је само десег година (1886.) како је петроградска општипа примила основне школе у своје руке, па шга видимо ? Годипе 1886.-7. било је у Петрограду већ 230 оспов. школа са 11,000 ђака. Варош троши по мплнјона рубаља (мплнјон и но дппара) иа дечје школе, н данас така једпа школа долазп па 3,700 становннка. Д. Д. СемеиовЂ у журналу »Русскаа Старина" г. 1887., бр. 9 и 10, наводи таблицу, нз које се видн, како је скакао у Пегрограду сваке годнне број школа, благодарећп градској самоуправн :

Год.

1876.-77. 1877.-78. 1878.-79. 1879.-80. 1880.-81. 1881.-82. 1882.-83. 1883.-84. 1884.-85. 1885.-86. 1886.-87.

ШК0ЛА 16 23 40 53 88 105 138 156 183 207 230

ЂАКА 800 899 1,751 2,362 3,974 4,866 5,910 7,225 8,600 9,978 11,036

сввшило 80 (около) 88 141 283 346 507 779 978 1,187 1,250 1,454

И још пма у Русијп људи, који внчу на општннску самоунраву ! Москва пе чппн тако гигантске кораке на пољу народне просвете, пу и она нанредује. Тако н. пр.

ШКОЛА

ТЗАКА

Год.

1869.

250

У1

1870.

350

г>

1871.

850

1876.

2,950

1879.

3,862

ј-Ј

1881.

4,691

1886.

8,458

И ако је Москва, као легло рускпх мплнјонара, сто пута богатија од Петрограда, из таблице видпмо, да општина диже тамо мање школа, него у престоници. Кад узмемо у обзир, да 8,458 московских ђака седе у 73 школе, а 11,000 петроградких у 230 — онда мора бити, да закони хигијене у