Prosvetni glasnik

о н А родној просветв у русијн

705

На степеницама, које воде у гдавну Салу музеја, где се држе читања, стајао је послужитељ и пребрајао похођапе. На сваких десет долазио је по једап билет. Такпх билета даје се обпчио до 50, не више, јер више од 500 душа не бп могло стати у салу. За једно пет мпнута сала беше дупком пуна. Све су скамије заузете; они, који пе пађоше места, стадоше крај дувара. Љубопигно узех посматрати скупљену публпку. Беше то ирави раденички народ: мајстори, занатлије, Фабрични раденпди, једном речп „черт*, у потпупом свом значењу. 0 том васје уверавало и њихово одело п лица и руке, на којпма је чађ (сажк и коиотг,) оставила свој траг. Огроииа већина састојала се из швигараца п младића од 14—20 година. Разговорив се с некојима, дознадох, да служе као шегрти п калФе у браварскпм и кројачкпм »заводима«. Беше тамо и људи у пуној снази и стараца, по маве ; женске сачињавају релативно ништав проценаг. Не само интелигенције, но нп тако зване „чнсте нублике" није бпло. Само у првом реду впдех неког провинцијалног „батгошку" (попу) у изношеној мантијп, и две госпођице, пз средњег сталежа, голих, црвених руку. Програм читања беше : ,1). Духовна беседа: св. пророк Илија. Читаће свештеник С. В. Смпрнов. 2). Песме из зборника бр. 1. Читаће А. И. Сумбитов." Некп господин изађе пред публику и рече: отпојмо сви Ћ Царњ небеснии ." Сви се дигоше са својих места и у хору, одушевљено и доста сложно, отпојаше „Царм небесншп ." Одмах после тога изађе отац Смирнов и стаде читати Живот аророка Илије; читао је гласно и Јасно. Слике показиваху разне прилике из живота пророковог. Сам жпвотопис св. Илије беше написан врло живо и занпмљиво. Публика је с напрегнутом пажњом пратила читање, које је трајало око три четвртп сахата. Други део састојао се из чптања песама Пушкина, Жуковског, Љермонтова и Њекрасова. Место Сумбатова чптао је Дурново, такође глумацМалог Позоришта. С ванредним одушевљењем поздравпла је публика бајку Пушкина О рибару и рибици, Мал1>чикг мужичекг и Дндшшка Нковг Њекрасова. Осим тога прочитао је г. Дурново : Еааитанг Бобг Жуковског, Бородино Љермонтова и Власг Њекрасова. Читање су објашњавале слике. Треба видети лнца ових слушалаца, па да имате појма о утиску, што га производи на њих читање.

Каквим су дубоким љубоиитством дисала та проста, нагрубалица! Никад нећу заборавитп изглед једног младића од иетнаест годнна, што сеђаше крај мене. Мушке, умпе му очи само горе, само се искре. Грчевито стиснуо капу упрљаним од чађи рукама, сав се упио очима у читача, бојећи се, очевпдно, да ие пропустн ни једне речи, нп једнога звука. Тако Пругавип. Да впдимо сад, ослањајући се на књигу његову, како је бпло у Одеси и у другим градовима Русије. У току 1887. год. у одеској народној аудиторијп држана су 43 читања. На тим читањима бпло је 24,449 слушалаца (међу њима 5,710 бесплатно). Пет читања бпло је бесплатно, а на осталнма плаћало се по 5 копјејака (15 п. дин.). Од чигања духовног садржаја паводпмо : Рођење Ис. Христа, Страдање Ис. Хр., Живот Божје Матере, Велики аост птд. Из историје читано је о Петру Великом., Ивану Грозном, Владимиру Светом, Год. 1812. нтд. Из природннх наука: О звездама и иланетами, О доброј и гадној води, О отровним змијама, О тоилоти и зраку, О брашну и хлебу, О храни, О киши и снегу, О земљетресима итд. Из руских књижевника: Полтава, Еааитанскал Дочђ Пушкина, Муму Тургењева, Песма о трговцу Еалашњикову Љермонтова итд. Чптање су увек објашњавале слике, пратила свирка и појање. Осим бркестра, којије свирао на чптањима, суделовали би по којп пут и чланови музикалног друштва, производећи било оркестрално комађе, било соло на клавиру или вијолини. Чптања духовног садржаја увек су бпла снојена с црквеннм песмама. Та читања беху увех бесплатна; а и на остала пуштало се обично до 60 људи бесплатно. Осим тога одеска комисија приредила је у пародној аудиторији н 9 литературно-музнкалних вечерп, на којима је било 4.810 слушалаца. Диљ ии је био, да упознају средњу публику с најбољпм руским и славним јевропским књижевницима. Суделовалп су проФесори одеског универзитета и чланови одеске опере. Читали су Гогоља, Толстоја, Њекрасова, Пушкпна, Љермонтова, Достојевског, Тургењева, Гаршина итд. н од страних Дикенса и Доде. Кад се навршило 50 год. од смрти Пушкина, приредила је комисија два вечера, на којима се читали само производп великог песника. Народу је раздано 2000 литографских иортрета Пушкиновпх. Год. 1884. открила је одеска комисија у аудиторији књпжару разних књига за народ. Како иде у њој продаја књига, види се из ових података: