Prosvetni glasnik

ПАТРИЈАРАХ ЈЕВТИМИЈЕ И ЊЕГООИ УЧЕНИЦИ

107

Ну ма колика да је спрема и вредноћа појединих наставника, неподељене сеоске ј школе, с великим бројем ученика, сматрају се с правом као велика невоља. Оне и сад чине већину наших сеоских школа, а пре 5 и 10 година било је наставницима још теже у том обзиру. Тако у 1879. години било је само 10 подељених, а 4 41 неподељена школа (То значи, да на подељене школе долазе само 2 процента од целокупног броја школа) Поделзене школе постојале су само у ова четири округа : у јагодинском (2), у крушевачком (1), у смедеревском (4) и црноречком (3). —Година 1884. показује 40 подељених и 468 неподељених сеоских школа (То износи скоро 8 на сто). Подељене школе бпле су овако распоређеие: у окр. београдском 1, у јагодинском 4, у крагујевачком 5, у крајипском 3, у крушевачком 2, у подринском 1, у пожаревачком 9, у рудничком 1, у смедеревском 7, у ужичком 2, у црноречком 2, у чачанском 2, и шабачком 1. — Што се најпосле 1889. год. тиче, у њој је највише било подељених сеоских школа. Од 583 сеоске школе била је 171 подељена (то чини 29,зз од сто) и 412 неподељених (т. ј. 70 ,67 од сто). Подељене школе биле су по окрузима овако размештене: у окр. пожаревачком 25, у смедеревском 22, у крагујевачком 18, у јагодинском 17, у крајинском 13, у крушевачком 11, у београдском и црноречком по 10, у алексиначком и ужичком по 9, у подринском 6, у рудничком 5, у ћупријском, чачанском и шабачком по 4, и по 1 у ваљевском, врањском. књажевачком и нишком округу. Само у пиротском и топличком округу није било ни једне подељене сеоске школе чак ни у 1889. години. По члану 43. закона о основним школама, у појединим разредима, где сваки разред има свога учптеља, број ученика не треба да је већи од 70; у школама пак, где један учитељ ради у два или три разреда, број ученика не треба да је већи ОД -50- Како је у самој ствари задовољен тај законски пропис, покушали смо горњим излагањима да докажемо. Овде ћемо напоменути само још једно. Доста је велики број оних неподељених сеоских основних школа, у којима број ученика износи преко максимума који закон допушта. Таквих је школа још и у 1889. год. највише било У

окрузима: шабачком, пожаревачком и ваљевском, У окр. шабачком било их је 16, и то: у Коцељеви, Црниљеву, Свилеуви, Меховинама, Јаловику, Охриду, Врањској, Добрићу, Варни, Накучанима, Криваји, Вадовинцима, Глоговцу, Клењу, Прњавору и Црној Бари. И у окр. пожаревачком било их је 16, и то: у Стамници, Мелници, Манастирици, Дубочкој, Варама, Дубравици, Вел. Селу, Батуши, Салаковцу, Царевцу, Клењу, Д, Крушевици, Пожежени, Јасикову, Нересници и Мпшљеновцу. У окр ваљевском било их је 1 5, и то: у Боговађи, Рибници, Мионици, Миличиници, Каменици, Суводању, Осачини, Голо-глави, Рабровици, Јабучју, Баталагама, Вукони, Пироману, Грабовици, и Звечкој — После ова три округа долазе ниротски и руднички са по 9 школа које је требало делити, па онда крагујевачки с 8, па ужички са 7, па нишки крушевачки и београдски с по 6, па ћупријски и крајински с по 5, па чачански и подрински с по 4, и др. ПАТРИЈАРХ ЈЕВТИМИЈЕ И ЊЕГ0ВИ УЧЕНИЦИ (Преглед политичког и књижевног развијања у Бугарској до пропасти државне) од СВБТ. СТ. СШИЂА (Свршетак) Поставши натријархом, Јевтимије је наставио започети рад с још већом вољом и енергијом, јер располагаше и већим средствима. Од велике му је помоћи у свему био наследник Ј. Александра. цар Јован Шишман, који наликоваше оцу по љубави с којом је пратио сваки рад и покрет у корист вере и цркве. «Мора се признати, вели К, Јиречек, да су се ова два последња унравника бугарскога народа, цар Ј. Шишман и патријарах Јевтимије, свима силама старали о подизању опалога царства, и ако су доиста сви ови покушаји њихови носили тип тадашњег општег опадања ,)Х ) Борбу с Богомилима наставио је Јевтимије и водио је истом ватром као и Теодосије. У његово баш доба дође у Трново из Цариграда неки Пирон и поче, уз припомоћ неког лажног ') Конст. Јиречек, ор. сИа, сгр. 315.