Prosvetni glasnik

патријарах јевтимије и његови ученици

1 1 1

је оставио за собом највише трага у књижевности, не само бугарској него и сувременој српској, Као шго смо већ неколико пута помињали, до данас нам се није очувало ни једно дело Јевтимијево, у којем би била изложена правила за правопис и начела којих се вал>а држати при исправљању текстова старих књижевих дела. Да је се пак и у овом правцу радило у Бугарској и да је овом послу покретач и душа био главом Јевтимије, о томе нам сведоче врло многи записи у делима из тога доба, која нам се очуваше. И да није таких записа, који изрично казују, да се извршила за време Јов. Шишмана у Бугарској правописна реФорма, коју приписују Јевтимију могли бисмо простим поређивањем опазити извесну разлику у делима писаним ире од правописа дела писаних за време Јевтимијево и после. Кад будемо говорили о Константину Философу, имаћемо прилике да покажемо, колики је био силан утицај ове реФорме Јевтимијеве. За сад ћемо се задовољити неколиким општим напоменама. Триод синајски (од 1374. године) даје нам најстарију сведоџбу о овој правописној реФормии о „добрим изводима трновским," који су, на основу правила Јевтимијем постављених, израђени. У овоме се триоду налази запис: «Сии триодв.... исписа се рукого рабв божиихв шеромонахв 1кшова и гр4шнни 1ашш№ светомоу архистратигоу црвкве срвбскБпе у Гкрусалим^; извода светогорскаго и праваго, все на реду и сб типикомб и сб охтоикомб, ништа да не липса; извода новаго нб истинб бугарскаго гезнка, терБ Богб вЗјстб, велма ни 1е било и силно пр г ћстав г ћти га на срБбсквш №знкб."'Ј Какве су пак биле околносги, под којима је извршена ова реформа, о томе су нам оставили лепе сведоџбе у својим делима ученици Јевтимијеви: Константин Философ и Глигорије Цамблак. Ми смо већ показали узроке, ради којих су се преписивањем почеле увлачити погрешке и нетачности у текстове светих књига, нагласивши том приликом, да су оне дале маха различним тумачењима појединих догмата црквених, и на тај начин припомогле ширењу јереси. (( В'б трт,новскиих 'б странах^, вели Константии , писмена погибла бнла соутЂ," и то не само у Трнову него и свуда ') В. ЈигиК, ШвЈопја кпјјЈеу. стр. 154.

по Бугарској. 1 ) Рђаве последице овога лепо описује Гр. Цамблак : „Первии преводителе или за еже еллинвскаго Азнка же и ученш не вђ конецЂ в г ћд^ти или и своего љзнка дебелости слоужити, љже издаше книги, не сложни в г в р^чехЂ љвишасљ и разоуменпо греческихЂ иисан1и не со гласни, дебелствомг же свАзанн и негладкии кђ теченш глаголномоу и тбкмо 3 еже именоватисд благочестивнхЂ книги в4рное имдхоу; многг же вредо вг нихЂ крвгдшесА, истинимг догматомг саротивлете ; т%>мђ же и многи ереси с5 сихт> ироизидоша .*)" Увидевши ово невољно стање у које западоше евете књиге, даде се Јевтимије на посао, да овоме злу стане на пут. Поткрепљен потпором царевОм, који «никоего же боге се вбси елика повелкаваетв бнваштБ", Јевтимије не к потБшта се свписати оутвр г Бждеше симб (писменемБ), гакоже в г б гргчБскнхБ писанихБ обр^таетсе, тбчш отб чести и^Бгсшлгеша н4каа в , те тако «оученш основаше положивђ злобоу искор^ни, и ииктоже соупротивв емоу ста. ))3 ) Ма да су дакле, у трновским странама писмена «погнбла бнла, царБ и патр1архв просв^ћтише" 4 ). Благодет овога њихова посла није се осећала само тада и само у њиховој области, «нб саждеше ихб и основаше вгсегда еств, и даже и до нннга и окрБстнаа царствЈа просв ^штаетБ." 5 ) Из ових се података јасно види, да иницијатива за овај покрет припада Јевтимију. Полихронију Сирку, који је својим делима стекао глас врло доброг познаваоца бугарске књижевности Јевтимијева доба, чини се, да је Јевтимије написао био бугарском цару записку о покварености текстова светих књига, у којој га је замолио да стане на пут даљем ширењу овога кварежа. 6 ) Поред Константина, овоме мишљењу може дати у неколико потврде и јеромонах Пајсије, проигуман хилендарски, писац Историје славпно-болгарске, у којој има овакав један пасус : „ Онђ (Јевтимије) написалЂ сватогорским г б калогеромЂ много нравила и чинб церковни показувалт. и за све его вопрошали, онђ имђ на то премудро отпису1 ) Конст. Ф идософ, 0 иравопису, издао Даничпћ у ,Старинама« књ. I. стр. 11. 2 ) Григор. Цамблак, Похвал. Слово Јевтимију. Гласник Срп. Уч. Др. XXXI. стр. 271. 3 ) Конст. Ф илософ , ор. сИо, стр. 12. 4 ) М. ЊИет. 5 ) Конст. Ф илософ , ор. сИо, 11)1(1ет. в ) Полихр. Сирку, К ђ вопросу обг исправлети книгђ в* БодгарЈи. Жур. Мин. Нар. Др., јун 1886 год., стр. 240. 15*