Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕНГ.1ЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

117

узроке појавима и т. д. Где се верује, ту се не испитује, ту се не сумња. Исто је тако природно што је овај нови дух — дух скепсе — никао у градовима и у самом крилу цркве — међу свештенством. У градовима видели смо велики полет трговине и живота. Интереси градова дошли су у сукоб с интересима племства, а често и с интересима свештенства, јер један део вишега свештенства имађаше у својини велики део Феудалног имања. А било је и других узрока, с чега се завадило свештенство с градовима. Живљу трговину — после крсташких ратова — између Истока и Запада пратила је и живља циркулација идеја. Природно је да је тај грађански трговачки свет имао шире погледе иа свет, и да је сада постао много богатији у мислима. Дух није могао остати непомичан. Али аукторитет догме пречио му је покрет. Ако је хтео покрета, живота, морао је уклонити с пута развића свог те бране, које му прече ; борба је била дакле неминовна. Интереси трговине често су се косили с принципима црквеним. Кроз цео XIV. и XV. век вођена је чувена распра о камати. Црква је била велики противник камате, а трговини напротив, та је установа била од огромне користи. Распра се свршила на штету цркве. 1 ) Трговина води више рачуна о интересима но о идејама, и

много пре реФормације религиозна толеранција била је са свим природна и обична појава код трговачког света. А и доцније, када је контра-реФормација, па и сама реФормација, постала нестрпељива, трговачки свет одликовао се толеранцијом, јер то захтевају његови рођени интереси, да подједнако поштује и мухамеданца и јеврејина и хришћанина. Трговачки ред узео је први у заштиту дотле гоњене Јевреје. Кад пак једна религија проповеда једину и праву исгину, није ли пак аггсурдно подједнако бити толерантан према свима ? Не руши ли се тиме аукторитет верин ? Оваких снорних питања било је између трговине и религије. Није тако необична појава, што се међу првим бунтовницима противу цркве виђају људи из свештеничког реда. Они су били иредставници ума, знања, није ли зар са свим нриродна нојава, што се из тога умног сталежа одвојио ред људи, који је био незадовољан 1 ) Лвни — II., стр. 210. просветни млсиик 1892.

и није се могао потпунце слагати с традицијама католичке цркве, ред људи, који је био измакао својим мислима и идејама изнад духа времена. Али, као што смо пређе рекли, ништа се без учешћа масе не може учинити. И у активносги и у пасивности њезиној лежи њезин суверенитет. Све се своди на тај суверенитет масе. Док је дух масин био стегнут ланцима духовног ропства, које је сам себи несвесно и својевољно наметнуо, или боље рећи: док је духу масе одговарао религиозни и друштвени систем средњега века, узалуд су биле све буне и социјалне и умне, узалуд борба трећега сталежа и краљевске власти противу Феудала, узалуд се дижу велики реФорматори да реФормују цркву све је то пре времена. Када свест масе захте промену стања, онда је лако извршити ту револуцију. Суверенитет масе постоји вазда, па ма какав био политички и социјални облик друштва — деспотија или монархија, република, демократија или аристократија. Сви се ти облици ослањају на суверенитет масе. Да видимо када је маса постала свеснија и за што, и када је био могућан успех умне или социјалне борбе. Када је крајем прошлога века ослабела теолошка интолеранција, и када је развијенија наука проширила умни хоризонат, тада се, како вели Леки'), с мирнијим духом гледало на теолошка питања и изменило се дотадање историско гледиште. Сада се признало да је свакој промени у вери претходила промена у интелектуалном стању Јевропе, да успех једне идеје мање зависи од јачине њезиних доказа или вештине њезиних бранилаца, него од склоности друштва да је прими, и да та склоност (ЗИтгшшд) зависи од интелектуалног расположења столећа. Чим друшгво пређе из ниже — неразвијене у вишу — развијенију цивилизацију, оно и веру своју дотерује ирема својој култури. Дакле ма како јаки били докази и Факти нове идеје, ма како велика вештина била бранилаца те иде1е, ако друштво није ((Склоно" да је прими, оида је у питању њезин уснех. Другим речима, ако маса не види потребу да је прими, узалуд јој све жргве. Пре реформације колико је пало жртава за исту идеју а без икаква усиеха. Тек у XVI 1 ) Леки св., I. Ет1екипј* XVII.

16