Prosvetni glasnik

118

ЈГЛУКА II ИАСТАПЛ

в. реФормација је била могућна, пошто је друштво припремљено за реФорму. Лутер и Калвин само су заступници савременијих потреба и дали им известан облик, вели Леки 1 ). Да није било њих, јавио би се други који, али би успех опет био сигуран, друштво је било «склоно и за реФорму. Који су то узроци били, који су спремили масу за реФорму ? Непобитна је истина да маса пре разуме Факте но теорије, и да Факти више утичу но теорије на њезин интелектуални преображај. Маси је требало дати пре Факте ггротиву поповског угледа но теолошке дисертације. Умна револуција, која нретходи промени у религији, није могла бити извршена теоријама но Фактима. Да би се маса могла отрести традиција и аукторитета поповског, требало је Факата, који би војевали противу његовог угледа, требало је да маса посумња у њихов аукторитет. И кад су ти Факти постали тако јавни и очевидни, маса је окренула леђа поповима, и пристала је уз нове л>уде, који су тражили реФорму. Г1рви мегдан је црква изгубила у борби са светском влашћу. Неисцрпне су жеље људске. Два главара, папа и император, разишли се у интерисима. Ко је старији. дух или тело, папа или император ? Сукоб је био неизбежан, а победа иште жртве. Отон III., Хенрик IV , Фридрик I. и Фридрик II. с династијом ХохенштауФенском, били су жртве те победе. Победу није било суђено да однеое који од германских императора већ један од Француских краљева — Филип IV. Крсташки ратови вођени су од 1096. —1270. — читава два столећа. За доба Иноћентија III. (1212. г.) и Иноћентија IV. (1245. г.) папство беше на врхунцу своје славе и моћи. Последњи Крсташки рат свршен је 1270., а на 33 године после тога решено је питање о превласти папској или светској. — БоннФације VIII. подлегао је Филипу IV. Од то доба никада духовна власт није била моћнија од светске. Каква је то промена могла бити за ове 33 године, те је хришћански свет нагнао Хенрика IV., да унизи краљевско достојанство у Каноси, Фридриха I. да пољуби папучу Александру III., а Фридриха II. да умре у очајању да је побеђен ? Није ли Пије II. изрекао оне Фаталне речи : „вера је умрла" ! Није ли Јевђеније IV. узалуд ') ШЈеш.

кушао да дигне Крсташки рат противу Турака ? Свет — тај побожни хришћански свет — није хтео више да чује за Крсташке ратове. Он их је водио читава два столећа. Па какав ресултат ? Никакав! Свети гроб, колевка Хришћанства, остао је у рукама Турака Хришћански свет се разуверио о оним мистериозним прпчама о Мусломанима, и видео је да је то свет као и хришћански свет, само образованији и углађенији, од кога се имао чему научити. А шта је с аукторитетом поповским ? Не причаху ли попови да ће чете мухамеданске бежати као врапци, кад угледају хришћанску силу, да ће иомагати легиони анђела, па и сам Хрисгос, само нека пођу побожни Хришћани. Не постоји ли заиста она лудорија што се зове Дечји крсташки рат ? Све се експедиције свршише несрећно — без ресултата. Силни је свет изгинуо, и он не чу ни једном трубе јерихонске, не виде благо лице Спаситељево ни легионе анђела!! Оно што су попови причали, није се обистинило, треба ли им онда веровати ? Није ли се тим Фактима осведочила немоћ њихових молитава ? Није ли овде мухамеданизам био јачи од хришћанства ? Не стоји оно, што школски уџбеници износе, да је иоследица крсташких ратова била уздигнуће паиске моћи, већ напротив, од тога доба почео је опадати аукторитет напства. То је и помогло победи световне над духовном влашћу. Филип IV. користио се победом и преселио је папску столицу у Авињон. Ту је папство робовало или боље рећи уживало 70 година. Гргур XI. пренео је папску столицу оиет у Рим. По смрти његовој настаје шизма — расцеп. Шизма је свршена на косничком сабору, када је и Хус спаљен. Црквени сабор збацио је све три папе — Гргура XII., Бенедикта XIII. и Јована XIII., а изабрао Мартина V. Није ли зар и овај појав могао да подрије аукторитет папски ? Три папе сипљу анатеме један противу другога. Пређе је анатема папска изгледала као објава рата, сам рат, а сада ? Свет је равнодушно гледао како се анатемишу, а од њихових анатема никоме ништа не Фали — ни длака с главе. Свет је сада гледао три папе, сва три заступника св. Петра, сва три непогрешни. До каквог је критеријума могао доћи свет ? До врло простог — сва су три грешни људи, као и сви људи, а анатеме њихове — клетва обичног човека.