Prosvetni glasnik

I

2(Н

НАУКА И НАСТАВА

Перспјп, на падинвма Хниалаја, у Алгиру, Абисинији, Канадп, Здружешш Државама, у Перу и Болпвнји. То другоиање сланика и каменога уља у неколико осветљава и иачии њихова постанка. Пређе владаше мпшљење, даје сланнк ограпичен само на неке слојевне Формадије; ну сада је утврђено, да се он ваходн у свима геолошкнм Формацијама и у свима деловпма света, почем је свагда, у свнма геолошкпм добпма, било погодаба за његово стварање. У најстарије наласке сланика снадају содишга у окодицп Петрограда, јер су из доњега снлура. У горњем еплуру јавља се сланнк у државици Њу-Јорку, п у Еанади. ДевоЕСка Формација садржи сланика у побалтиским областнма Русије н у Китају. Формацпја каменога угља има га у државицн Мичигену, у Сев. Америци и у Енглеској. Периска Формацпја скрпва со, у рускнм губерннјама Перму и Јекаторинославу, даље у Немачкој (ШтасФурт и Хпјнрнхсхал). Налеозоичке су старости и огромнп сони складови у 8а1(; Кан§е у Источној Ипђији, где се вади слапик још од незанамћенпх времееа. Међу мезозоичким Формацијама трнјас је најбогатијп сољу, с тога је прозван још и „Формацијом соли"; садржп је у свима својим катовима: у шареном пешчару, мушелкалку и кајперу. Доњем тријасу припадају познатп алписки складови у Ишлу, Халајну п Аусе. Француске сољане паходе се у кајперу, и велпка енглеска складишта у грофовннама ХоШн^ћат, Бегћу, 81а!!огс1 такођер су тријаскога доба. Пада у очп, да су јурска и кретацејска Формација сиромашпе сољу. Само некп складови у Алгпру и у ВестФалији спадају у кредииу Формацију. Из терцнјерне Формације има многобројнпх, веома моћних складова соли. Из старијега терцијера, еоцена, чувено је слано брдо у Кардопи, у Шпанаји, које се између нумулитских слојева пзднже до 95 т висине; ту се вади сланик већ пеколико столећа. Млађи терцнјер неоген, још је богатијп сољу, у њему су чувене карпатске сољаае у Галицпји, Угарској и Румунији, као и неки складови у Јужној Русији, у Снцилији и у Персији. АтмосФерска вода, иробијајући кроз земљнне слојеве, наилазн кашто на соне складове, испира их делнмице, и потом засићена раствореном сољу, избија, као слана вода нли сланица, на површипу. Слааица пма свугде тамо, где има и соних складова, о којима се том путем најпре и дозна. Така сланнца изазвала је 1849. год откриће богатога штасфуртскога складишта соли. Сланих извора има н у Босни, око Тузле. Вредно је споменутп, да се со находи скристалисана још и на вулканским конусима од непела,

где се слеже нз гасова који избијају после ерупције из вулканскога ждрела. Тим се у неколпко баца светлост на мехавизам саме ерупције. Из обнлатнх извора соли, који су напред наведенп, она се добива и вади па разне начине. У главном, рад је прп том добивању двојак: из раствора одваја се со испаравањем воде, која је држаше у раствору; а из складова рударским копањем. У топлсме поднебљу добпва се сб из морске воде у т. зв. сољаннм пољима: морска вода награбп се шмрковима, или кад је плима, шлајсама у једну повећу скупионицу, одакле се проводп у јаружпцз, у којима вода на сунчаној топлоти испарава. Л.еје, у којнма морска со најзад искрцсталисава, патосане су даскама. Остатак раствора (Ми№ег1аи§е) прерађују на калпјум-хлорпд, глауберову со п на магнезпјумове соли. Овако раде у Француској, Шпанији, Португалу, у Истри и Далмацији, У северннм земљама, као у Русијп, добивају морску со тпм, што излажу морску воду да мрзне, при чем се само вода смрзне, а со заостаје у једном делићу воде као густ раствор, из којега се већ слабим загревањем одлучи со. Из сланнх језера издваја се за жаркога лета доста јака кора соли, коју скупљају. Тако даје језеро Елтон, у Русији, годншње око 20 милпјупа килограма соли. Огромне колпчнне соли добивају такођер изјезера 8а11 Баке у области Мормона, у Сев. Америци. Камена со пли сланнк вади се пз дубнне земљпне рударским копањем. Да бп до сонога склада доспели, рудари копају окна и ходнпке, а по потреби и поткопе. Сам рударски рад личи на рад камењарски. Прво се у „коморама" оцепљују повеће сољапе табле помоћу гвоздених ппјука и полуга, пли се одваљују барутом неправилне громаде, које се после ситне у крупице и друге ситније облике. Дивљење изазива похода каког богатијег рудника соли, као што је н. пр. Вјеличка. Овде се разастрла читава сољана варош под земљом, камо не досневају сунчапи зраци, нити се опажају промене годншњих времена; она је миого већа него што је Вјеличка земља на иовршпни. Састоји се из три ката, у којима се разгранао прави давиринат ширпх и ужпх ходника, којих укупна дужина пзноси око 600 Км. И цела та чудновага варош је од солп: пбд по коме ходамо, огромни зпдови и стране овпх недогледпих улица, големи стубови и горооаснп сводови, читава брда одваљеног сланика, безброј степеница, две црквице и величанствена дворница за светковине, све је то сама сб, сланик. Чаробан је упечатак на похођача нарочито при електричном осветљењу ових иодземних просторија. Вјеличка даје годишње преко пола