Prosvetni glasnik

КУХИЊСКА Сб

205

мидијуна метарских цената сланпка. Ваља споменути, да се II овде находч кашто једна врста соди, која, кад се растворп у води, луцкара с тога, што се прп том ослободе неки угљоводонични гасови, који беху затворени у микроскопским иорама сланиковим ; овп су гасови запаљиви. Са слаником помешане находе се гдешто друге соди, које су од велике техничке вредности. Тако је у ШтасФурту у брзо нонпкла н набујада нова грана велпке хемнске индустрије, произвођење разноврсних кадијумових и магнезијумових преиарата. Тамо су складовп сланика покрпвени 65 м. моћним сдојем лако растворљивих содп кадијума и магнезијума, као што су : сидвин, карналит, каинит, кизерпт и т. д. У солиштима где је сланик јако проиешан с глином, гипсом, дапорцем и т. д., тако, да се сам за себе не може рударски обрадити, ископају велике рупе у складовима, пди нх набуше, па их онда вештачки напуне водом, која се заснти сољу. Тако добивену сланицу прерађују на сб, као п све остале слане воде, пспаравањем. Тнм иачнном добивају со у Садцбургу. Прерађпвање сланих вода ндк сданица, било да су то прпродпи слани пзвори, било да су добивене вештачким бушењем, вршп се овим начином. Најпре се доведе цевиља у повеће резервоаре, где се мутљаг сдегне. По том се пмају извршпти ове две радње: прва је у том, да се појача садржина соли у сданици, а друга је, да се тако засићена и згуснута сланица укува. Концентрација сланпце пспаравањем сувишне воде, зове се градупсање сланице. За овај посао употребљавају с најбољпм успехом, јер се приштедп гориво, т. зв. густионице иди зграде за градуисање. Ове су зграде од дрвених греда, испуњене трновптим шибљем н прућем, и почивају на једном пространом басену, кориту. По врху се находи, цедом дужином, опет једно корито, у које доводе сданпцу, одређену за градуисање. Кроз отворе н цеви на горњем кориту сданпца издази на шпбље, и разлпвајући се и падајући у капљнцама с прутића на прутић, испарава нотпуно. Један део растворених соли нахвата се на прућу, као „камен с трња", н будући да је састављен поглавито од гипса, примењује се за ђубрење. При градуисању наместе се густионице тако, да н ветар, који влада, припомаже бржем испаравању. Обично мора сланица да прође кроз некодико густионица, док не достигне потребну густину, која је нрактиком утврђена пзмеђу 26—В0°| о . Градуисана, т. ј. концентрована сданпца долази по том у кухиње, где се укува до кристалисања, у ведпким, четвртастим и плитким казаннма од гвожђа. Опажено је да се при том најпре стаПРОСЕЕТНИ ГЛАСНИК 1892.

ложе теже растворљиве соли, као гипс и кречник, па тек посде њих кухињска со. Скристалисану сб уиосе најзад у мдаке сушионице, да би је потпуно осушили. Тако израћенусб назнвају „куваном соли." Остатак течности садржи лако растворљива хемиска једињења, као: магнезијум-хлорид (М§С1 2 ), калијумхлорид (КС1), калпјум-бромид (КВг), калијум-јодид (КЈ). Тај раствор налази важну примену за справљање лековитпх купатила (н. пр. јоднпх) и заизвлачење њених састојака (н. пр. брома). Ево најновијега прегледа укупне годишње цроизводње солн у некодиким државама: Енглеска (1884.): 2,832.704 тоне; Северна Америка (1884.): 912.091 тона; Русија (1882.): 834.177; Немачка (1884.): 804,337; Француска (1882.): 380.000 тона; Аустрија (1884.) : 264.771 тона; Шпанија и Португадија: 700.000 тона; Итаднја: 242.000 тона. Да се упитамо, како су постали скдадови сланпка, које находимо у земљиној кори ? Да бисмо нашди кључ за тумачење генезе камене соли, ваља нам се обазрети на данашње прилике њезина постајања. То је једно од главнпх начела геодогије, да се тачним проматрањем појава у садашњости изводе закључци о појавама давне прошлости. Нема сумње да су скдадови соли постали тадожењем из слане воде, бидо морске било језерске, јер међу њеним растворенпм састојцима највише има 1Та С1. Посматрајмо шта ће да буде с раствором соли у неком суду, који стоји на миру. Вода ће на површини да нспарава, с тога ће горњи слојеви расгвора да се згусну и пашће, као тежи, на дно, где ће се све то већма прпкупљати густ, засићен раствор. Густина раствора рашће од површине ка дну суда. Најзад ће раствор да буде пресићен сољу, и она ће да се искристадише. Сдично томе опажа се у великом код сданих језера, која имају мало слатководнпх притока. У току дугога ннза година у њима се испаравањем воде на површини еве то већма концентрује раствор, све више се прпкупљају соли, полазећи од површине ка дну, и кад настуин стање пресићености, оне искрасталисавају и стварају сопе складове. При том се прво издвајају из раствора оне соли, које су теже растворљиве, као гипс, па тек носле њих редом лакше растворљпве соли, као ИаС1, М§Сћ, КС1 и т. д. Поучан пример за наведене појаве даје нам т. зв. Мртво море, коме прптпче сланп Јордан. Вода овога језера налази се услед јакога испаравања у стању густога раствора, јер садржи већ 25°/ 0 соли, међу којима претежу дако растворљпве солч. Превага лако растворљпвих соли према теже растворљивпма очитује, да овде концентрацнја већ из одавна траје, 27