Prosvetni glasnik

218

критикл и библиографијл

Гуштери имају: ,место оклопа крљушти са пасом преко леђа," Змије имају : „тело покривено крљуштима пли оклопом, округласто, без паса...." Из непозиавања анатомског састава тела гмизавачког потекле су ове круине стварне н терминологиске погрешке. Цела је ствар у овоме: »Гуштери имају лопатице (плећи) и кључне кости. Све ове кости по своме положају са свим припадају трупу, али по својој радши оне припадају више скелету удова а само у неколико костуру труна. Оне дакле састављају засебан покретљив прстен или појас, о који се одулиру горњи удови. Тај се појас састављен од тих костију немачки каже: «8сћи1!;ег&иг1;е1 в , па из непознавања саме ствари као и недовољног знања немачкога језика изашла је она смешна терминологија, која од «плећног појаса" прави крљушти „с пасом" и крљушти »без паса«.. Карактеристика дакле она два реда гмизавачка треба да гласи овако : Гуштери (8аигп) су гмизавци покривени крљуштима, имају лопатнце и кључне кости ... Змије (8егреп1ев) су гмизавци покривони крљуштима или штитовима, тела ваљкаста, немају лопатице ни кључних костију , Коме су јасни појмоли о органима за дисање у риба, ко зна шта су шкргс и шкржни отвори, тај никад те термине неће мешати с другима што ништа не значе, неће пасти у оваке крупне погрешке као г. П. Његова терминологија то доказује. Г. П. вели на стр. 168.: »Моруне имају само један иоширок залистак место шкрге, (м. имају шкржни отвор широк); на стр. 169.: У риба глеђастих крљуштих (м. штитоноша) »шкрге су једноставне и састоје се из једнога залиска а (м. имају по један шкржни отвор); на стр. 169.: Ајкуле „имају по врату, с обе стране, 110 пет бразда, које служе место шкрга« (м. иза главе, а с обе стране, имају по 5 спољашњих шкржних отвора); на стр. 171.: »Мраморни гнус (1огрес1о тагтога1;а).... има по 5 шкрга« (м. шкржних отвора); на стр. 172.: »Змијуљица (ре1готу20п ПиУ1аШ1б) има на врату, с обе стране, по седам руаица место шкрга (м. има по седам шкржних отвора); на стр. 172.: „Рскавичарама.... су по врату, с обе стране, «поређани залисци или руиице место шкрга, који има по 5 и више« (м. имају с обе стране по 5—7 шкржних отвора); на стр. 174.: »Рибе глеђастих крљушти (§гапоМв!) су рскавичаре с расцеиљеним шкргама(1!) н» обе стране" (м. имају но један узан шкржни отвор на свакој страни);

на стр. 174.: „Рскавичаре (сћошкасапИ) су рскавичаве рибе с по 5 — 7 шкржних листића на свакој страни (м. имају на свакој страни по 5—7 узаних шкржних отвора). На стр. 198. и 202: Неке зоље имају »жаоку носиљу" (м. легалицу или ложицу по Панчићу. Носиља по Вуку значи кокош која сваки дан носи јаја). Г. Пецпћ описао је иијавицу на 278. страни своје Зоологије. Ту је и слика пијавице. Знајући ученик шта је пијавица, какву ће он себи створити идеју о животињама, кад чита у I'. Пепићевој зоологији, н. пр. овај опис : на стр. 245.: »Наврх вилице понајвише њих (т. ј. двокрилаца или мува) имају меснату иијавицу (м. пијавку)..:. на стр. 281.: »Многи се црви покрећу на својим аијавицама (м. пијазкама); на стр. 282.: У морског јежа (Есћшиз е8си1еп^и8) нису ножицес »пијавнцама" ннти је он покривен бодљама, «по којима се виде сисаљке" (под сликом 475.), већ су то бодље између којих су ножице с пијавкама. За пипке у полипа има г. П. ове изразе: »хваталице » (стр. 289.), лиснате, ситнозупчасте »коре« (стр. 290.), а удови л или »хваталице (стр. 290.) На стр. 295.: „У кичми налазе се живци и можданик а . По Вуку можданик је онај клин што држи наплатке један за други. На стр. 299.: „Сви људи представљају једно стабло за се, род људски.® „Ну сви л,уди нису једнаки. Најпоузданији знаци по којима се распознају родови људски ." или расе јесу" и т. д. Г, Пецићу су дакле род и раса једно. Држим, да је и ово доста, па да се види како је израдио« г. Иецић своју зоологију. Показао сдм, да су у друго издање г. Пецићеве зоологије ушле нове погрешке, којих није било у првом издању. Показао сам, да су из првога издања ногрешке — а имд их тушта — унесене и у друго издање. А. из тога следује, да друго издање није напредније од првог, него је од првога назадније, те се и не може назвати »поправљено" издање. Најпосле цела зоологија г. Пецићева, од корице до корице, само је иревод Покорнијеве зоологије. Њу дакле није »израдио« по Покорноме г. Пецић, већ ако ју је он превео, могао би се само потписати „превео 11 Јосиф Пецић. А какав је превод? и то сам показао. Па откуд онда оволике силне и тако крупне погрешке у пишчевој зоологији, кад је она израђена по Покорноме? — Па ово питање може сад сваки сам себи да одговори према свему што је овде до сад о овој зоологији речено. %. Козарац.