Prosvetni glasnik

219

Облици својине у нашој исгорији средшега века. Написао Бладислав Рибникар. (Овујерасправу наградила београдска опгатина првом видопданском наградом од 400 дип.). Веоград. 1891.— 8°, стр. 72. БиограФија и државничка радња Нука Бранковића и Милоша Обилића. Темат паграђен видовданском паградом. Од Ж. М. Ролановића. Београд. 1891. — 8°, стр. 93. (Наставак) Место тога писац је похитао да иам покаже „елободу" саборску и њихову »општинску управу«, која је, но његовим речима, била напреднија онда. него што је данас у најсиободоумнијим земљама! Ми не знамо из којих је то извора писац поцрнао овако знање о себрима, и у интересу би науке било да их каже. Познато нам је само толико, да је г. Иоваковић, на јсдпом месту, доказао, да паш народ, до најповијега времена, није ни знао, шта је оп ■ штина н да та реч у иашем језику, изузевши само Приморје, није ни имала онога значења, које данас има! Исто тако не можемо веровати ни оиом цнтату из Срећковића историје, у којем се говори о »себарској слободи говора на зборовима" — докле га не би писац оправдао разлозима н утврдио каквим поузданим податком из историјских спомепикп, који нам стоје на расположењу. Душанов законик, као што је познато, баш укрлАује себрима сва политичка права и забрањује сеоске зборове; то доказује онај члан, који гласи: „Себрова сљбора да и^стб ; кто ли се обр^те свборБникћ да му се оушп оурежу и да се осмуди поводБчЈге" . Тако исто другн члаи лепо казује, ка*о је сматрап и колико је низак био себров положај ирема властелину : в Аш,е ли же убиге властелинБ себра у граду илј у жупи да платит а перпер. Акол1 убие себрБ вла,стел1на да му се обе руке отсћку и да плати Т перперБ.« Из њега се види да себри у оно време, нису могли ни сањати о онаквим слободама, кад нх овај члан законика не сматра ни за полу-људе! Може неко помислити, да се онај цитат односи на време пре законика! Али и то би било немогућно, јер би значило да је време пре законика било много нанредније у социјалном погледу, од времена, које је настало после законпка. Против те претпоставке говоре сви споменици, јер нам онн казују, да је тада (пре законика) у српским земљама владала права социјална криза, којој је узрок била велика власт повлашћених сталежа и понижење права простога народа (Флоринскјв, ГОжше Славане и Визант., II. 25 — 30). Они односи друштвени, које нам казује Душанов законик, створени су били још пре њега. Сам законик није ништа ново створио, него је —

као што већина зналаца мисли — на основу готовога стања издао само уредбе о односима земаљскнм. Он је, дакле, само утврдио дотадашњи бедан и бесправан положај српскога сељака. 0 власгели и свештвнству писац, у главном, ништа није казао, а и оно шго је казао непотпуно је. Тако нпр. он каже, да је свештенство било од необичног утецаја на друштвени живот, а не казује какав је и у чему је био тај утецај; даље помиње, да су имали дужности „велике и различите«, а не каже какве то; да су имали марочитпх повластица, а не помињо које су и т. д. Најпосле је говорио иисац о отроцима., и то врло кратко, обећавајући, да ће више говора бити нриликом расправљања баштине. Између осталога поменуо је овде и то, како «не треба никако мислити, да је положај старих српских отрока бао раван положају роба у Впзантији и западној Јевропи.« Нама се чнни, да бп много кориснпје било, да нам је нисац, место тога, навео она два члана Душанова законика, у којима нмамо најбољу слику понпжепости и бесправности тога сталежа, п из којих се најтачније може судити о разлици која постоји између њих и роба впзантијског (западне робове нема смисла ни поредити с отроцима). Ти чланови ирогшсују : а). да су отроци и деца им вечна наследна соиственост властеле и б). да се сваком невољнику који д)ђе на двор царев учини правда освЂнЂ отрока властеоскога! — Тако је исто врло магловита и она деФиниција, да су меропси били »половничари« Реч »половничари" требало је потање објаснити, јер се њено обично значење никако не слаже с оним чланом Душапова законпка, који налаже, да се меропху, који би утекао с имања, за казну, одере нос! Из свега, што смо досле рекли види се, да јо ова прва половина нишчеве књижице (стр. 1. — 38.) испала веома слаба и да оваква, каква је, ни у колнко неће моћи да нослужи бољем разумевању »облика својине®. Томе је узрок, на првом месту, одсуство строго одређенога плана у овој књижицч. Кад је писац намислио да напише ову расправицу, он још није био на чпсто с тим, шта да унесе у њу, а шта да одбаци. То је учинило, те је баш оно, што је бпло потребно, пропустио, а унео многе фразе и непотребности. За пример Кемо навести говоре његове о »досељењу/ „моралним особинама Словена"; о „задрузи в , »архонтима«, „жупанима® и др., који су, пре свега, празни и непотпуни, а после и непотребни у овој књижици. Или на пр. онај мршави говор његов о »стању Бугара и њихову утецају на наше облике својине!", у којем нема ни речи о њиховом унутрашњем уређењу и којим