Prosvetni glasnik

234

За нохођење теоријских иредаваи,а илаћају ученице којег било практичног куреа 1 Фор. месечно, учепице курсова за Франц. и енглеску конверзацију по 2 Фор. месечно, а девојке и жене, које не походе никоји други курс ове школе, плаћају по 3 фор. месечно. У ирактичним курсовима наставчице су опробани практичари, а имају, по потреби, и своје асистенте. За енглеску н Француску конверзацију завод има учитељице, које су положиле државни испит. Једна од госпођ;\ из надзорног одбора надзирава имаовину у свима курсовима у заводу. Хигијену предаје доктор медецине и практички лекар, а остале предмете проФесори. Завод стоји под највишим надзором ц. кр. земаљског школског савета, чијем одобрењу подлежи избор наставшша. У свима практичним курсовима, осим курса за кување, раде све учепице своје сопствене радове и доносе свој материјал. Машине за шивење, лутке за хаљине, гладиљке, потребне справе за Фризирање, као и друга оруђа за остала одељења оге школе стоје ученицама на расположењу бесплатно. Штз покваре, дужне су поправити. При упису у школу плаћа свака нова ученица 2 Фор. Школарина се плаћа увек унапред за пола месеца. 1890.-91. шк. године било је у овој школп 85 ученица, и то: из Штајерске 43, из Маџарске и из Д. Аустрије по 8, из Чешке 5, из Бугарске 3, ИТ Д. — Српкнње није било ни једне. По курсовима бројно стање ученица било јо овако : Шивење су училе 53 ученице ; прављење хаљина 25 ученица ; модискиња је било 17; прањс рубља учило је њих 5 ; Фризерски посао радило је 14 ученица. У Француској конверзацији вежбало се 8 ученица. Теоријска предавања походиле су 32 ученице. Заводом управља директор (који је сада редован проФесор у државној занатској школи). Надзор над заводом води нарочити одбор госпођа. Три чланице тога одбора наизменце долазе свакп дан, и, проводећи по неколико часова у заводу, контролишу сав рад у свима одељењима. Пролетос приредила је управа овог завода изложбу радова својих ученица. Изложба је била похођена веома добро. Многе госпође и породице из највиших, аристократских кругова , походиле су изложбу. И по усменим изјавама и по суду јавне штампе ова је изложба служила на част заводу, показавшп да школа, подигнута на оваким основима, не само

може да опстане, него да је веома потребно да се и даље држи истог правца. НашГгаиепуегеш броји 147 чланова, и то : 6 чланова утемељача, 22 помагача и 119 редовних чланова. Пробавивши у овој школи пола дана, писац се ових редова уверио, да је оваква школа, и по своме уређењу и по ресулгатима рада њеног, потребпа и корисна. б.) Оеи>егђИсће ГогШШипдзасћте (пг ММсћеп. Оваквих школа било је летос у Вечу свега четири. Циљ је ових школа: да девојкама, које се желе одати трговачким и занатским радовима, даду иотребпог знања за њихов позив, те да им се, на тај начин, осигура зарада и опстанак. У школу могу битп примљене само оне девојке, које су свршиле основну школу. Недељом пре подне, а у друге дане вечером (најдаље до 8 час.) држе се предавања у овим школама. Школе ове имају по три разреда, а сваки се свршује за годину дана. Наставни план : I. р. Немач. језпк, рачун, Физика. краснопис. II. р. Опецијални писмени састави, занатлијски рачуни, запатлијско књпговодство, хемија, краснопис. III. р. Трговачка коресподенција, трговачки рачунп, трговачко просто књиговодсгво, трговачко дпојно књиговодство, меничпп закон, трговачка геограФија. Цртање п франц. језик у свима разредима. У неким школама уз цртање учи се и малање. I. разр. зове се још и ниже занатско одељење, II. разр. више занатско одељење, III. разр. трговачко одељење. Школе су ове препуне ученица, од 140 — 235 у свакој. Показују врло добар успех у наставним предметима. Цртање се ради по сликама за женске радове, за разне везове из разног доба и разног стила. Црта се с малих слика какав цвет, гранчица, увећано и у бојама. На разноврсним дрвеним кутијама, зделама, послужавницима п оквирима за слике нацрта се што писаљком, па се то врелим гвожђем утискује у дрво, или се израђује у разним бојамз. На малим порцеланским зделама, на шољама, на зделама за воће раде се у боји лепе гранчице, цветови, па се то шаље у Фабрику, да се наново пече, да боја прегори, и онда остаје стална, не може да се збрише. Радови су ове врсте доиста лепи. * Господин Петров хвали очигледносту настави у аустријским школама. Ове су школе снабдевене училима. Библиотеке, мапе, атласи, слике за јестаственицу, за историју и геограФију, ФотограФије,