Prosvetni glasnik

ЖЕНСКВ ШКОЛВ У АУСТРИЈИ

235

бакрорези, модели и слике за цртање, збирке за зоологију, ботанику, минералогију, кућарство, апарати и материјал за Физику и хемнју — на све то не жали се ни рада пи новаца. Наставници, ученици, па и њини родитељи веома се интересују тиме, и, по могућству, сами помажу обогаћењу завода разним училима. Нчјбогатији су учплима : институт за кћери војних чиновника у Вечу, институт у Грацу и чешка школа у Прагу. Мннистарство просвете у својим упуствима за мушке средње школе и за учитељске школе нарочито наглашава потребу снабдевања школа библиотекама и збиркама. Ученици и ученице учитељских школа дужни су вежбати се да сами нриправљају потребна учила за основне и за грађанске школе. Дисциплина је у опште изврсна. Олободан и весео изглед ученица, усрдност и искреност према наставницима и према управи, иримерно понашање ученица за време одмора, тишина на часовима: све то чини врло пријатан утисак на похођача. Јасно је, да школском реду није основа Формална строга дисциплина, него љубав према деци и преданост к послу од стране и наставника и ученица. Програми свију лицеја у Аустрији у главноме су једнаки. Девојчицама треба дати опште образовање, т. ј. треба им дати потребну масу знања, а уз то научити нх да правилно и самостално расуђују, или, како се вели, развити им ум. На практици обично превлађује једна и друга страна. Аустријски лицеји махом задовољавају већма прву потребу, старају се дати ученицима колико је могућно више знања из најразноврснијих предмета, а мање се свраћа пажња на систематисање тог знања, за развиће самосталног мишљења код ученица. Ма да се родитељи задовољавају спремом коју им ичносе кћери из ових школа, Факат је да је знање, до ког се дошло овом методом, површно, да ће се раније или нозније заборавити, или ће остати мртав капитал. Заслужује да се с хвалом помене тежња свију женских школа у Аустрији : развиће естетичког укуса код девојака. У неким школама нредаје се, као засебан предмет, историја вештина. •V свима школама учењу Француског језика дато је много више времена него енглеском језику. Немцима, кад знају Француски језик, лако је научити енглески, који је сродан и с немачким и с француским језиком. За изучавање страних језика узима маха сада нова метода. До сада је на прво место стављано учење граматике, да би Француска граматика развила у девојчица иодобност логичног мишљења, да ои то била за њих »умна гимнастика, 1( као што је за мушкарце граматика грчка п латин-

ска. Оад већина пристаје уз мишљење да школа треба да даде практичко знање језика, а граматика да се учи само онолико, колико је потребно да би се језик могао научити за практичку нотребу. У новнје доба јавља се тежња да се у женскпм школама смањи број часова математике и обим наставног градива. Раније се мислило да је математика главно средство за развиће умних подобности. Сад се дошло до зпкључка, да и друге науке могу имати то исто значеље, да није све градиво из математике доступно уму девојчица — бар не у оним годинама н.иховим кад походе школе. Ако се математика учи механички, онда не само нгго пе потпомаже развнће ума, него га спречава. Само умешни наставници, каквих нема много, могу стати на пут махни, да се докази и решења задатака из а .1гебре не уче на памет. Позпавање природе предаје се и учи се у аустр. лицејима са свим правилно, па оспову очигледности и експеримената. Већа се пажња обраћа на практичке потребе за живот, него на теорију и систематику. Политичкој геограФији дата је већа важност у свима лицејима, осим градачког, него математичкој и физичкој геограФији. У неким школама, и поли•гичка геограФија замењена је голим набрајањем имена, што само оптерећава ум. С политичких разлога у аустријским се школама не изучава у потпуном прегледу историја Аустрије, особито периода од 1815. године. У општој историји аустријски Немци једва да додирну историју словенских држава. 0 мало разумевања учи се опширније стара историја. Историја Германије и Ауетрије испуњава средњи век. Велики је број уџбеника, историјских карата, атласа, слика за општу историју. Најбољи је уџбепик Тупецов, штампан нре две године ("284 стр , 108 слика, 1 1 исторпјских карата, а цена 1,20 Фор.). * * У Транслајтанији сама је држава узела на се уређење виншх девојачких школа (Ноћеге 81аа1утМсћепвсћиЈеп). За углед је нослужио градачки лицеј. Прва школа основанаје у Будапешти 1875. год. Сад има више таквих школа, а једна од њих у Темишвару. 1886.-7. шк. године било је у тим школама 850 ученица, а издатак на њих износио је 158.497 Фор. Лаз.