Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА

и занимљиво. Поред овога писац не пропушта, да читаоце упозна у главноме и са новијом историјом тога града, изпосећн, како је живљи и бољи развитак његов отпочео пре ливапског устанка год. 1860., којом приликом Француска доби овлашћење велпких сила, да се прими окупације п надзора над Ливаном. Од тада је и утицај Француске образоитзности п њепе католичке нропаганде (која има и најбоље уређене школе) на живот, укус и идеје постао прло велики. Од Бејрута писац нас води класичном Дамаску, месту, прослављеном са своје свиле, ћилимова „дпмишћија". Дамаск или Шам (рај), столица негдашње династије Омајада, којп лежи у цветној оази Гитана, писац описује заносно п као чисто арапску варош, у којој, истина, нема стародревних споменика јер нх је људска рука давно сатрла •— али у којој су жпвот и култура са свим ориганалин, па с тога за нас веома заннмљиви. Оппсујући живот и културу арапску, ппсцу је, уз пропомоћ дела „Си11;иг§е8с1исМе с!е8 Ог1еп1;8 ипЈег <1еп СаМеп' од Кремера, испало за руком, да нам лепо, а у кратко, опише живот и псторпју синова пустиње од најстаријих времена до данас, а о којима у нас многи имају погрешне нојмове. Оппс развалипа од храмова у старом Балбеку необично снажно утиче на читаоца; оне су врло вешто оппсане, што потпуно и заслужују, јер су оне по оценн стручњака много лепше од руина старе Палмире. Захвални Гл. Просв. Савету на поверењу, част нам је изјавити, да се поменуто дело може примити за намењену сврху. 29. априла 1892. год У Београду. Ђ. Милијашевић, директор III. гимназије С. Антоновић, проф. Учит. Школе. Савет је, усвајајућн мњење г. г. реФерената, одлучио : да се ово дело може примити за оно, за што га је писац нонудпо министарству. Г. г. реФерентима одређен је хонорар свакоме по тридесет (30) динара. С овим је свршен овај састанак.

просветни гдасник 1892.

Г САВВТА 60 9

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 631-ви 4. маја 1892. год., у Београду. Види су: п редседник, Стојан Марковић; редовни чланови : др. Мил. Јовановић-Батут, Љуб. Ковачевић, Ђ. Милијашевић; ва нредни чланови : ТБ. Станојевић, Свет. Никетић, Л. Дазаревић, С. Антоновић, Љуб. Јовановић, Никодије Стевановић, Дим. Ј. Путниковић и Ст. Ј. Николић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитано је ппсмо г. минпстра просвете и цркв. послова, од 1. овог мес., ПБр. 4564., којим се па основу чл. 74. зак. о осн. школама позива Савет да предложи потребан број лица. из просветие струке за кандидате надзорника осн. школа за ову школску годину. Како се министарскпм актом тражи већи број лпца за кандпдате, како би се лакше могао извршитп пзбор без осетне штете по редовне дужности оних, који буду одређепи за надзорнике, то је еа свима иротпву два гласа одлучено : да се г. минисгру предложи што више лица за кандпдате падзорннка основ. школа. За овим је приступљено самоме избору и изабрана су ова лица: 1. Андра Гавриловић, проФ. III. беогр. гинпазије; 2. Богољуб Тирић, проФ. нишке гимназије; 8. Божа Кнежевић, проФ. нишке гимн. ; 4. Божа Прокић, проФ. II. беогр. гимн.; 5. Борислав Б. Тодоровић, проФ. беогр. Учит. Школе; 6. Васа Петровић, проФ. пожарев. гимн.; 7. Васа Филиповић, проф. и директор чачап. н. гпмн.; 8. Владимир Зделар, проФ. I. беогр. гимн.; 9. Димитрије Довијанић, проФ. III. беогр. гимн. ; 10. Димитрије С. Јовановић, проФ. п дирекг. крушевач. гпми.; 11. Дннитрије Јоспћ, проФ. беогр. Учит. Школе; 12. Димптрије Трпчковић, проФ. крушевач. гнми. 13. Доброслав Ружић, проФ. ужичке реалке; 14. Ђока Апђелковпћ, дпрект. и проФ. јагодии. ииже гимн.; 15. 'Бура Димић, ироФ. нишке гимн.; 16. Ђорће Кока, проФ. горњо-миланов. и. гимн.; 17. Ђура Милијашевнћ, директ. и проФ. III. београд. гнмн.; 18. 'Борђе Ничић, директ. и проФ. пиротске гпнн. ; 19. г Бор1)е Рокннћ, проФ. III. беогр. гимн. ; 20. Ђорђе Стојковпћ, директ. ц проФ. неготпнске н. гимн.; 21. Живојин П. Сиипћ, прОФ. београдске реалке; 22. Иван Даињановић, дпректор и проФ. алекспн. н. гпмн.; 23. Илија Вукићеввћ, нспитанп нредав. III. беогр. гинн.; 24. Јевреи Бојовић, проФ. Богословије ; 25. Јеврем А. Илић, проФ. II. беогр. гимн.; 26. Јован Миодраговић, проФ. беогр. Учит. 79