Prosvetni glasnik

608

III. Прочитано је писмо г. министра иросвете и црквених послова, од 18. овог месеца, ПБр. 4102., којим се шаље Савету понуда г. Љуб. Јоксимовпћа, књшкара, којц нудц минпстарству на откупХ., XI., XII. п XIII. свеску дела Љубомира II. Ненадовнћа, књпжевнпка. Пошто су Савету позната ова дела, то је одлј чено : да се XI. и XII. свеска могу примнтп н уиотребитп за поклањање учеппцама средњих школа, а X. свеска, која не чпнн за се целпну ц XIII. због ненодесне садржине, да се не могу примитн за оно, за што их је пздавач понудио. IV. Прочитано је пнсмо г. мннпстра просвете и црквеннх послова, од 26. овог месеца, ПБр. 4261., којпм се шаље Савету на оцену молба г. Петра Никетића, учитеља, који подноси Савету пету годину дечјега листа „Ђаче" и молп, да се одобри, да се овај лист може откупљпвати за поклањање ученпцима основнпх школа о годишњпм нспптима. Савет је са 7 протпву 4. гласа, одлучпо: да се овај ласт не може препоручити за оно чему га писац намењује, пошто дело ппје цело, јер није цеда годпна завршена. V. Саслушан је усмени реФерат г. Љуб. Ковачевића, по молби г-ђице Л.епосаве Вељковићеве, учптељице милутовачке. Савет је, усвајајућп мњење г. Љуб. Ковачевића, одлучио : да се молба г-ђпце Вељковпћеве може уважпти. VI. Прочптан је извештај г. Љуб. Ковачевића, по молбп г-ђице Љубице Нејпћеве, учитељице боговађске. Савет је, усвајајући мњење г. Ковачевића, одлучпо : да се молба г-ђице Пејићеве може уважити. VII. Саслушан је реФерат г. Љуб. Ковачевпћа, по молби г. Јована Ђ. Пуљевића, учитеља у пенснји, ј који је модио да му се привремене годпне учитељске службе урачунају у стадне, п да му се према томе одредп велпчпна пенсије. Савет је, усвајајућп разлоге и мњење г. Ковачевнћа, одлучпо: да се г. Пуљевићу не може молба уважитн. VIII. Саслушан је извештај г, Љуб. Ковачевића, по модби г. Томе Нпкашиноваћа, учитеља у пенснјп, којп је молио да му се привремеие године учитељске службе урачунају у сталне, и да му се према томе одреди величина пенспје.

Пошто се пз докумената впди, да је г. Никашиновић бпо привремени учитељ не због тога што је бпо туђ поданнк, већ што нпје имао квалнФпкацпје за сталног учптеља, то је Савет, усвајајући раздоге и мњење г. Ковачевића, одлучно : да се г. Никашиповпћу не може молба уважнтп. IX. Прочитан је реФерат г. г. Ђ. Милијашевића и С Антоновића о књизи „Са Њ. В. Краљем Мпланом на истоку" II. књига, од Мих. Рашића, који гласн : Главном Просветном Савету. Прегледади смо I. свеску, у другом издању, и прочитали смо II. свеску путописа „Са Њ. В. Крпљем Мпланом На Пстоку" од г. Мих. Рашнћа, артпљ. капетапа, које нам је Гл. Просветнп Савет пзволес на оцену. У ншзом издању I. свеске, о којој смо ималп част раппје датп своју реч, при првом пздању, ппсац је у смнслу нашпх папомена зпатно псправио грешке у језику. Учпњепо је око 300 иснравака у језпку, п тпме се иово нздање прве свеске прпближидо правилности п чистоти језпка у другој свесци, којој ни с овога гледпшта, по нашем скромном мншљењу, нема махне. У II свесцп овога путонпса г. Рашић оппсује пуг ио Сирпјн, мало-азиској покрајнни. Као најзначајније тачке у овом опнсу ипсац узимље : Бејрут, Дамаск, језеро Атејбу, жпвот, културу п обичаје Бедујина у пустињп и Арабљана по варошима, развалпне старог Бадбека и „Кедре Љванске." Кад не узмемо у обзир но чешће наиомеие личне угодностн и неугодностп путпичке дружпне у овом путопису, што ће, нема сумње, бити без интереса за читаоце, опда је све остало, штојеу путоппсу овом изнесено, необично занимљпво. Оппсп су природнп и слпковпти толико, да чнталац у мисдима пеосетно, без икакве нагеге, путује заједно с писцем, и сусреће се у маштн својој са врло јасним слнкама свега оног, што је писац истински посматрао а вешто п марљпво описао. Полазпа тачка у овом путовању по Сприји јесте град Бејрут. На овоме старом граду писац се подуже забавпо у своме путопису. Тако је и требало, јер је Бејрут, иосле Смирне, најважнпја тачка и највеће трговачко и културно месго на обадама средоземног мора, од којега води трговачкн пут преко Дамаска за предеде око Еуфрата п Тпгра. Све што је од особита пнтереса у овоме граду, као: згодан земљописни подожај, здраво поднебље и дпвна окодпна — ппсац издаже живо