Prosvetni glasnik

625

песника, већ се убраја међу најобилатије. Али Симини су радови раштркани на све могуће стране. Сем оно радова, што је издао у засебним књигама, читав је низ његових чланака, песама, приповедака, што изиде у појединим часописима, годишњацима и т. д. Доста је остало и у рукопису, а много се и изгубило, јер Сима не обраћаше пажње много на своје умотворе ; често је остављао онде, где је написао, а много је и слао својим пријатељима и саме оригинале, те се или изгубило или где год у хартијама лежи. Тек на крају свога мучнога рада, 1846. године, намислио је био, да среди своје књижевне радове, те је с тога као помагача узео пок. Јевту Аврамовића, доброга знаоца класичких језика, те му је овај преписивао под његовим надзором радове, који су раније били штампани а и оне, који не беху. "') Да ли је где год тај списак у животу, не знам ; али у толико ми је знано, да до сада нигде не нађох библиох ^раФијскога прегледа Симиних радова. Има истина неки преглед у К. Ненадовића «Живот и дела Карађорђа" II. стр 20—22., али ту су, као и у целом делу, тенденциозно нзнети већином само његови политички спевови; Ст. Павловић у «Наше Доба», бр. 87. од прошле год., хтеде да изнесе преглед али не спомену ни оно, што се може и у библиографији наћи ! Крај све недаће, а хотећи да дам што приближнију и потпунију слику књижевнога Симина рада, присгупио сам незахвалну послу — да приберем све што је Сима писао, а мени знано. Можда ће ми се и поткрасти који његов рад а да га и не поменем ; свакако је могуће при толикој раштрканости, али мислим, да је увек лакше допунити него прикупити. — Једно је добро, што ми олакша прибирање, то, што је Сима сваку своју песму из начела потписивао Једну му иесму штамиаше у Летопису књ. 8., али не ставише иотписа; када је он после десет година то оиазио, написао је иснравку. Обично се потписивао Сима Милутиновић Сарајлија, или само С. М. Сарајлија, или само почетна слова С. М. С., или Чубро *') Јавор бр. 47., од 1891. Шнео С. Аврамовић, кога оих пријатсљски замолио, да објави из мемоара свота оца све што се тиче Симе. Шат и то буде од вористи да познамо боље Симу ! просветни гласнив 1892.

Чојковић Чрногорац, или само почетна Ч. Ч Ч. Овако се почео потписивати, од како је био у Црној Гори. За што ? Ненадовић нам Љубо прича, да је Сима имао обичај, да скупи око себе Црногорце, па да им што год живо прича ; тако је једном причао и очарао говором Станка Стјепова, те овај узвикну : «е јесте ови Чубро неки Чојковић." 5 — Сима одмах запита, шта то значи ? а они му одговоре: Чубро значи човек малих ушију, а Чојковић : син ваљаста оца. Сими се то допадне, пољуби се са Станком и од то доба зваху га Чубром именом, којим се често и на радовима потписиваше. 98 ) — Па и Сима нам сам даје о том рачуна. Када се први пут потписао тако, а то беше у Летопису књ. 30. (за 1832. год.), на стр. 51., објасни потпис тим : да су га Црногорци тако назвали, јер никога крштеним именом не зову међу собом, већ му надену своје — управо — српско. (< Чубро, чубраст", вели, «значи малијех уших чоек, а Чојковић је од чоик, чок, то јест: чоек.»"). Пре прелаза на библиограФијски преглед напомињем, да га нисам удесио по струкама, већ оним редом како је што излазило. ♦ ^ * 1814. Прва његова штампана песмица јесте она , која је изишла, као мото у Вуковој првој Песнарици, 1814.године. Ту песмицу од 12 стихова штампао је у збирци песама, изданој 1 826. („Неколике ијеснице" стр. 24.), по ново, јер вели : «као чоек.... рад сам га (мото) видјет' и представит' у реду своие ( х) ума играљки, и ако је малешно. и Овој слабој песмици би суђено, да и по трећи пут угледа света и то у Летопису мат. српске књ. 109. стр. 96., у ком је, по смрти Симиној, саопштен «Дневник" и неколико лирских песама. Овде јој је натпис «На молбу Вука СтеФ. у Бечу смишљена 1814.јануара 11. за његов купФергптих у првој пјеснарици.» Четврти је пут штампао издавач прве књиге Вукових песама (1891.) у иоговору не казавши, да је Симина. Имајући ири руци у овај мах ово издање Вукових песама, нашао сам две разлике : овде (од98 ) Књиге Љуб. П. Ненадовића, св. IV., стр. 63. 89 ) Милићенић у Поненику вели, дага је ирозвао председник сената Стеван Перков Чубром, а да је Сима још додао Чојковић, »што означава човека с мушким човечанским врлинама-* 81