Prosvetni glasnik

626

НАУКА И НАСТАВА

носно у првој песнарици) стоји : «Милом своег срца и а у Летопису иу <( Неколике пјеснице" свога и друга «Да је с тима — љуб'ве чинма" а онамо: «даје тимаљубве чин'ма."1826.Прваје његова штампана књига к Неколике агеснице старб, новб, иреведене, и сочингене С. М. Сарашлом. п У Лајпцигу у кшигопечатнш БраггкопФа и Хертела. 1826. мала 8°. 92 стр. 100 ) Посветио ју је Розети, младићу, како вели у «Племенити читатељу», «родом Влаху из Вукорешта, који овде учи љекарствену науку, и који ми је искреношћу својом и равном паштњом повод к томе дао м . У овој су књижици 34 песме, од којих су 10 са (( швајцарскога п и једна с ( (Њемецкога. в Мени није испало за руком, да до овога тренутка нађем оргинале (< швајцарске ) \ што би било од интереса, да се види како је Сима преводио. Из једне наиомене (стр. 79.) дознаје се, да је у њима додао свакој строФи пети стих «ни за што друго, него да садрж тије(х) приближим читатељу ; пак једа ми се опрости." Теже ће се ући у траг оргиналу „немецком", чија прва строФа у преводу гласи : »Ајме лану, ланак, ланче, О ирољетни красни данче ! Цвркут птица Шум речица Вами о' уживљују.* Е да случај и то открије ! — Четири су песме црногорске (из године 1798., 1806. и 1813.), које је чуо од Тоше Милиновића Морињанина, а овај му не каза, ко их је саставио. Једна је опет песма, коју је најрадије његов дед Срдан певао «0 завојевању Русима Крима" ; чини се, да је народна или бар на народну састављена : оПотресе се земља од истока, Од истока те до Московије, Сину муња нреко Московије. Гром удари у вр Кр'ма града, У џамију цара Татарана.« Лепа је народна песма Моба Копчић бега '(«Мобу купи Копчића ћехаја, — Сто косаца, двјеста купиоца" и т. д.), што записа од своје мајке. — Неке песмице ове збирке штампане су и доцније ; тако сем оне, напред поменуте, још и: «3авичаја туга (швајцерск.) стр. 71. штампана у „Примјери појетски(х) састава" стр. 57. и песмица „Оплач 10 °) Погрешно стоји у Ж. Симића Лекцијама из Ист. срп. књ., да су »штампане као додатак Србијандн/' (стр. 110).

умршега лани Христе Обреновића« (сина Милана Обреновића, рудничкога војводе) од 4 стиха у К. Ненадовића поменутом делу књ. II. стр. 247. — Особите вредности нису ове његове лирске — мешовите садржине — иесмице ; ни језик не уступа оному књи.чи, што изиде одмах после ове, у Србијанци. «Сербианка Симеоном Милутиновићем Сараглиом сочингвна» у Липисци у кшигопечатши Бра1ткопФа и Хертела 1826. јесте друго дело од те године, али које је писцу стекло гласа, како у Срба тако и у Немаца, Руса и других словенских народа. Она је први појетски оглед у народном духу, и с тога је и поздрављена радосно ; њом су се одушевљавали читајући верно, а и пак лепо и појетски испричано у оделитим песмама «последње војевање и она напрезања, што их је народ чинио за основу своје политичне самоеталности. ))101 ) Она је, може се са свим слободно рећи, у стиху исказана историја, којом се ми данас можемо послужити као и правом историјом писаном у проси, јер све оно, штО износи у њој, или је сам видео или је чуо, од оних, који су били очевици. — Поделио ју је на четири књиге (((Части"), а ове на поједине иесме. Тако у првој књизи, на чијем је натписном листу нацртано око Свемогућега с мотом : «Ти Једино видиш сваколика!" има 21 песма на 149 страна (на последњој 150. су «поправци и напомене" или како он зове «погрешке и примјетке") ; у другој 34 на 185 страна (с нагхоменама 191.) 102 ); у трећој 174 (односно 176.) иу четвртој 26 на 171 страни. Садрж, претплатници и додатак јесу на стр. 172—189. Србијанку је посветио ХристиФору Хаџи Јовановићу, када није добио одговора од кнеза Милоша, да њему посвети. У носвети штамна бугарску нриповетку, коју је «негда у Видину бивши.... чуо од самопроста и млада Бугарина, написао, из ње језику се привикавао, и нечему још !» 103 ) После посвете, а пред првом књигом је као предговор, којим се обраћа «благоразумном читатељу«, те износи побуде, које су га нагнале, да је напшне, а у једно и извињује се. Овим делом, вели, «не тражи се слава, похвала и 101 ) Новаковић, Браство I. 34. 102 ) У Ст. Павловића, Наше Доба, бр. 87. грешком без сумље штанпаријском — стоја 126. стр. 103 ) Србијанка књ. I., стр. УШ.