Prosvetni glasnik

628

НАУКА И НАСТАВА Ј

Николи Абрашу,Рајићу («барјактару вожда®), даље на бици малајничкој, на борби Хајдук Вељка код Вање (аБесмртник®); казује нам даље у појединим песмама о Ф, Вишњићу ; Милошу Стојићевићу, Јови Томићу и другима око Поцерине («Самосталиост л ), о убиству Папазогле («Неопростност"), о боју на Златибору (((Опажност" ту помиње Мијајла Радовића и Кара-Марка Осаћанина); ирелази на оснивање (( учишта в , иа Антонија Пљакића (чије име не исписује цело, само II ћ, А .. е !ј, на опис боја на Расници (Шишо Петроније 1809. године), као и на опис бојева 1809. године (т. ј. распореду војном : Милоју, Карађорђу, Сими Марковићу); у овој књизи додаје још о нродирању Карађорђеву, бици на Сеници, на Сухом Долу, о јуришу код Новога Пазара и Ст. Синђелићем завршује. — Четврта, последња, књига почиње другом опсадом Делиграда, иа ирелази на поход на Сребрницу, на ослобођење лозничко, на бој на Руњанима и на Тичару ; иомиње догађаје на Дрини, на гсвори о проиасти ( (( Српска вјечитост"), предаји Лознице, 0 разбићу на Засавици, о Сими Марковићу („кнез-гизди"), о губитку Шапца, бекству војвода и останку Милошеву и неких још; у песми „Притјеха" исказује захвалност палим борцима; у «Сербскост" говори о Карађорђу, како је убио брата ; песмом «Враждебности отреба" враћа се на размирице, које насташе међу Карађорђевим војводама ; даљом песмом суди о политици руској, другом опет о односу Аустрије према Србији. Песма (( Несреће шчедност" — алегоријска слика — као и (( Распјев» — похвалница Карађорђу, коју је спевао још на Видовдан 1811., завршују причања о првом устанку, али не завршује се тиме ова књига. У неколико песама даје нам слику другог устанка, и то: о подизању другога устанка («Мртва васкрс"), о бици на Дубљу 14. јула 1815., о раду туђих држава на миру («Содјејства постранска и ), о миру између Срба и Турака ; објашњује у «Српска најважност" за што је Милошу био драг мир. После овога две је песме посветио Карађорђу : његову повратку у Србију и убиству. На крају је «Отпјев напротив оног': «Јарко нам је сунце за облаке зашло и пр." чији завршетак гласи : в Све можемо Срби. Када год смо сложни !

Гдје се воља здомне Там' и слаби снажни/... Још времена има Све протект није; К нам враг пизму хранив, Себ' тек јаму рије.« 111 ) Али и ако је ставио и «коиац и посљедне части", и пак је додао «Још нешто! м »Тко зна боље, широко му поље Тко л' ће вишње, родиле му лишње. —® После садржа, у ком су натписи појединих иесама, «примјетке и погрешке" и „Господе претпожртвоватеља и долазијош „Додатак" песма с напоменом: «Ако је овда Ултимат руски потиисан отоманском портом, нек и ово сљедује, ако л' сам се прехитрио, и тако не шкоди, што се уздам да хоће када тад, иак једа се што и Србину одреди. — ))112 ) Већини песама „Србијанке" почеци су громки и алегоријски, те дају више живота ономчесто сухом причању историјских догађаја, а и чине их занимљивијим. Да би што боље представио кнеза Максима од старога Влаха, на почетку песме „Дивотника" овако позива вилу, да му као помогне „Кликни, впло, неумукла ннгда, Стреси грлом све сјајније звезде И ђинђухе из кумовске сламе.... Да с' јунац'ма вјенци саплетају И на главе витезова српски(х) Постављају за отличје боље ! Нризнателност згрешила би више Од икада, да пропусти само Споменути процјенивши бпт'је Кнез' — Максима од Старога Влаха. 11113 ) и сада потанко описује њега и јунаштво му. Још боље као да потврђује, што рекох, песма «Српска вјечитост", у којој нам Сима описа пронаст српску 1813. године, коју нико не може ни преболети нити прежалити (С не прокукав у вијеку задњу." И том догађају, који се тако коснуо његова срца, посветио је достојан, диван увод, којим хоће да истакне што јаче оно, о чем нам доцније прича; он гласи: „Схорите се највиша небеса, Чрезмјернје потреса вас људско ! Уилач'те се брда и планине, Процвилите мраиеж и пауци, Вјетрим' хучи дрвље и камеп.е, 111 ) Цвјетне луке н зелени лузи ! Спевесел'те с' и воздушпп пјевци Вризи страни 115 ) и младосни вазда 1П ) Срб. кн>. IV., стр. 171. '") 1ћ. књ. IV., стр. 185. "З) II). III., стр. 3. 114 ) Нека хучи дрвље и камење услед ветра. ш ) Који пе зиају за бригу.