Prosvetni glasnik

646

грдно би оштетио и тебе и остале, којима треба на углед стављати подобне иримере да би се на добро иодстакли". „А што си нас у невољи иримио и не морајући, и не будући обвезан да иас иримиш, као што сам рече; и што ниси иосле био ни сам склои лакомству, нити кад те други навраћаху и наговараху; и што си ирезрео све оно, што је привидно корисно, иа си пригрлио голу доброту и иравду, ве хтевши да ми вред или другу нискост учиниш: то не ноказује само твоју великодушносг и честитост; него тн још доказује правичиост и благовољење. Правично је дакле, да ти за то велику обвезаност иризнам и да ти захвалим, што си могао а ниси ме злосгавио, и што си мн већу него пријатељску почаст указао. За све време готово мога бављења код тебе, чвоју си власт менн био предао, уступајући мп увек првенство и заповедајући свима теби поданим, да ме пазе као свом владаоца и да ми одају сваку иочаст и поштовање. На свему овоме ја ти више благодарим, него ли на моме животу; јер и ако се онда избавих, свакојако опет морам умрети, а част остаје и потомцима на славу." „Али ја, хвалећи тебе, бно бнх неправичан да не похвалим и твоју суцругу, која се показа као највећа поборница, да се мени укаже оно што ми се указа. Она увери у збору и тебе и остале достојнике, да се не ценкате н да је за вас недостојно за награду помагати, већ за љубав и част, разлажући да је довољна добит држати се правде и доброте ради доброте и правде. А и сви чиновници и војска нису ми указивали своју велику снисходљивост и учтивост само шго си им ти наложио, него и од своје сопствене побуде. Ја и њима захваљујем, а похвалнће нх свако коме временом буде допр'о тај глас до слуха." „Може ли се дакле рећи да сам ја бацио у заборав толике доброте и покренуо рат без икаква повода, да злим наградим добротворе моје? А шта би непристојније било, него језиком припозвавати доброту добротворнма и издавати се за љубитеља доброга, а делом бити неблагодаран и сам себи противуслован? Ја се нисам таквим показао ни према онима, који су ме н^јосетљивнје увредили и проузроковали ми најжешће несреће. А да сте ви с почетка давали и да и данас први дајете повода садашњој размирицн и покренутом рату, ја ћу покушати да и то делима објасиим". „Кад ја, бавећи се код вас, потражих да ми помогнете па да заклетвама веру и савез закључпмо, ти ми онда заиска као награду савеза много вароти и вредела, који припадаху грчком госпо-

дарству, а ја ти не уступих ни најхуђи граднћ, желећи да ми бесплатно помажеш. Јер не би само за вас било подло, ропско и постидно, да место за част и пријатељство, а ви за награду служите, него и мени ствар најнемогућнија, да ради спасења пеколицпне нас онде, проћердам Грке што су ми неблагодарно рат били покренули, Јер како је. моје начело и брига била и некад п сад, да ослобађам од туђина, а не да грчко што отуђујем; ја се одмах изјасних да ми — ако вам је бпло могуће — за љубав и Јглед помажете, а не да ја учииим нешто ропско и да се покажем издајнпк мојих суграђана Грка. Ја сам волео да пре с децом п својима проиадием, иего да у нужди, у којој онда беЈах, оставим иотоњим Грцпма вечан спомен стида. Ове моје пазоре одобристе свп вп са краљицом и чиновницпма у већу, као правцчне и честите за мене као п за вас, и }Тврдисмо веру и савез заклетвама, да док смо живи будемо узајамно иријатељи и савезници, и да по могућству једаи другоме у невољи помажемо. А што се вароши ц предела тиче, ми се сложисмо, да ти ја не захтевам ништа од онога што си ти од Андроника или твсји иретцн од његових предака освојили, ниги да због тога рат дижем, ма како моћан био. А оно што беше још грчко остало, да ти не нокушаваш никаквим иачином, нц срествима, ни смутњама одузети, него да мн свом сплом помажеш ратујући противу такмаца мојих, док се ие бих на грчки престо усиоставио. Ми онда предвидесмо и то, да ми се неодложно и без икаква изговора уступају све вароши, које би се или оружјем освојиле, или саме предале, као и оне, које би у случају мога одсуства ти или неки од твојих војвода оружјем, издајом, опсадом, митом или ма каквим начином освојно, што се може јасно доказати писменим заклетвама, које ми онда у нрисуству твог архнепископа и ове овде светле господе положисмо и уговорисмо. Дај сад да промислимо, ко од нас двојпце остаде веран тим заклетвама; ја, коме пребацујеш велику неблагодарност и незахвалност, кога оптужујеш за лакомство и рђавство црема цријатељима; или ти, којц ништа туђе не желпш, сталан си нријатељ, и који си бајаги поставио за правило живота, да се по приликама не мењаш и да оно, на што се једном обвежеш, лаким срцем не рушиш!" «Ја наиротив држим, да се нити мени може чим било припнсати вероломство, неверност у пријатељству и неблагодарност, нити теби ^мереност, верност и сталност у пријатељству. Јер кад оно дођох у Бер на ми цриступише неки засеоци у околвнн и Тесалија, ја, трудећи се да по могућству