Prosvetni glasnik

ИСТОРИЈА

ВИЗАНТИЈЕ

653

Император се опет нађе у нуждп, да се сам одупре Србима, који су летимпце косили п Турке и Грке, особато у теснацу код Филипа. Прпврженици императора Палеолога, Фллиппњани, видевши поражену грчко-турску војску, придружпше се Србима и љуто потукоше протпвнике. Србп умало не заробише императора Матеја, који на коњу једног војнпка пзбавитеља једва добегне до Фплппа сам. Али Филипскн теснац беше заузет, н пмператор улети у шевар неке баруштине, да се до мрака прпкрије. Еоњ се из глиба није могао маћи; император га одседну п прикрп се у корову. Али га пси нањуше и Филипињани ухвате. Ћесар Војхна, дознав да императора Матеја Филпппњани чувају, сутрадан оде ц доведе га у Драму. Он ту императору указа и пажње и почастн, алн у исто време поставп п будну стражу да га брижљиво чува. Војхпа је заробљенику обрекао да ће га пустити, али као за тај пар није смео од царице Јелене, која би претендовала, да је он њен ратнп заробљенпк; ну да ће га од ње измолитп. Овим је Војхна намеравао прво да узме од императора новаца, а друго да га и као стална пријатеља задобије за своје бунтовничке намере, у коме циљу он пође на Серез, али се у путу разболе, те 25 дана нпје могао собом владати. Еад оздрави, он се врати у Драму, куд му дође посланство од императора Палеолога са допуштењем да може поступпти по нахођењу са императором Матејом, али му је опет нудио много блага, ако му шурака везана преда. Војхна бн се у почетку преклињао императору Матеју, даће га ослободити, и, до душе, за ову понуду пмператора Падеолога онда није хтео нп да чује; алн кад се доцније чу да су му и породицу и варошп дохватили, те се од њега није могао надати ни новцу ни помоћи каквој у својим смеровима, презре га као бескућнпка и протуву, и стаде преговарати са Палеологом да му га за новац преда. Еад после свршених преговора новце прими, Војхна, побојавши се да заробљеник не нађе какве мплости у Палеолога те да му се посде осветп, науми да га ослепи,

мпслећи да ће то и Палеологу годити, да се супарник туђом руком лишн впда, па предложи то Палеологу. Овај му одговори, да ако заробљеног императора не преда здрава и чптава, осакаћена га неће ни примпти, п једва склонп Војхну да му га оката нреда. Еад Палеолог доби супарпика императора, окује га и бацп у тамницу па острву Лезвосу, а кад се Матеја одрече императорског достојанства, буде пуштен пз загвора. Тих година император Палеолог посла патрпјарха Еалнста у послапство царици Јелнсавети, која је после смртп мужевљеве (Урошеве) боравпла у Серезу, да учини крај српско-грчком непријатељству, које се одавно протезало. Циљ је дакле, посланству бно да се рата пзмеђу себе окану, па да слошки нападну варваре у Тракији, који су једнако пакостилп п Грчкој п Србпји. Јелисавета и остали великодостојнпци дочекају посланство веома нредусретљпво, и свн нађоше да се заиста мора једиом ратовати с варварнма, те посланика патријарха поздравише усхићено и указаше му, нарочпто царица, највећу услужност н поштовање. Али по несрећи умре од тешке болести и патрпјарх Еалпст и већина његове пратње од најодличнијег свештенства, због чега се и протурп глас да су их Срби потровалп. „То је лаж, вели ппсац, и стидна клевета, која се не обара само прпродном благошћу царице Јелисавете, поштовањем и брпгом што је као духовна кћп указала пагрпјарху, коштујућп га п после његовесмрти; него н сама болест, од које умрли посланици боловаше, не даје места никаквој сумњи убнства. Сваки је од њих друкчије боловао, истоветно нпсу ни двојица". Царпца Јелисавета сахрани патријарха у серешкој саборпој црквп са великим погребним почастима. Светогорцима пак, који су били дошли да однесу тело патријархово, царица рече, да она жели да тедо остане код ње и да јој је потребна његова заштита. Јован Еантакузин овде свршава своју историју, поново уверавајућп, да је најсавеснпје п најтачнпје издожио догађаје.