Prosvetni glasnik

657

познатих и веома важних Лозанићевих „Анализа српског фосилног угља®. У њему се налази 1) анализа једног веома доброг (по свој прилици лијаског, али, на жалост, врло мале моћности) угља код Ов. Отевана, у срезу алексиначком; 2) доказује се да је у Сењу угаљ из вишег хоризонта бољи и по свом хемиском саставу од угља из нижег хоризонта; и 3) наводи се анализа угља из Мисаче (код Аранђеловца), који је доста добар мрки угаљ (терцијарне старости), али лошијег квалитета од сењског. На послетку имамо један чланак вредног проФесора чачанске гимназије, г. А. Станојеви&а, у коме је неколико минерала из Србије (1. магнезит са Авале, 2. доломит са Авале, 3. хематит из Раље, 4. гвоздене руде из Губереваца, 5. гвозденв руде из околине авалске, 6. гвоздене руде из Шарана, 7. магнетита са Сувог Рудишта, 8. бакарне руде из старог ћуприског округа и 9. лискун из врањске околине). Овај рад јесте темат за пишчев професорски исаит, рађен поглавито у Хемиској Лабораторији Велике Школе, а осим тога и у чачанској ниж. гимназији, у колико су то скромна средства њена допуштала. Поред интересних података, којим се допуњују а у неколико и коригују извесне анализе неких других хемичара-минералога, веома уди овом раду и знатно му смањује значај то, што има доста страница, посвећених предметима, који за хемијско-минералошку литературу никако не могу ..мати онај значај, који би иначе, према уложеном труду, заслуживале: у њима се, на име, на дугачко и на широко говори и о таквим минералима, за које се више и не зна одакле су донети, и које би иначе одмах требало избацити из сваке научне збирке, а не да се о њима и књиге пишу. Одељак, којим језаступљен „Геолошки Завод" Велике Школе, доноси на првом месту службени извештај директоров за прошлу школску годину: о стању завода, о средствима, која су му стајала на расположењу, о услугама, које је он чинио, како за наставу у опште, тако и за појединце, и о раду који се у њему вршио. Нарочито се истиче једна интересна новина, које до сад није било на Велико, Школи: то су »геолошки зборови*, којих је у прошлој години било пет. — У другом чланку описан је природни појав, који је уочен при паду најновијег метеорита нашег (гучки метеорит, пао 16. септембра 1891. год., на брдо Оседак код Гуче у Драгачеву). — Трећи чланак овог одељка износи нам »Принове Геолошког Завода С( у прошлој години. Ту се износи списак Фосила, послатих или донетих са разних места по Србији: из Крушевца, из Мнлутинове улице у Београду, из Голупца и из Војилова Г. П. С. ПавловиК, помоћник директора Геолошког прооветни гдасник 1892.

Завода, детерминовао их је, и пропратио кратким напоменама о значају им за стратиграФију Србије. Најинтереснији су фосили из Крушевца, јер нам доказују, да се један рукав сарматскога мора, који се иружао данашњом моравском равницом, увлачио и у крушевачки басен; за тим је исто тако интересна листа Фосила под 4), која нам несумњиво доказује велико богаство медитеранске Фауне код Војилова, близу Голупца. ЧетврЈи одељак има једанаест чланака: које цутних бележака, које извода из туђих публикација, које превода. Највећи значај имају путне геолошке белешке г. А. Станојевића („Белешке с неколико екекурзија по чачанском округу»! и г. Цветка Петкови&а ; (< Геолошке белешке из јабланичког среза 0 ), јер дају доста нових прилога за геологију Србије. Напоменућемо, да су неки чланци из овог одељка требали пре да дођу међ реФерате, јер се и по начину писања и по садржини не разликују од њих. БиблиограФија заузима више од пуна два штампана табака ситнога слога. У њој је реФеровано о дваестини рааних најновијих дела (гезр. чланака), што се тичу геологије, палеонтологије, минералогије и рударства Србије, Босне, Бачке, Црне Горе, Хрватске, Бугарске, Грчке и Турске. Уредннку служи на част, што овај део „Геолошких Анала" бива све стручнији и потпунији. 2. семтембра 1892. год. у Београду. Др. Свет. А. Радовановић

Л.епа књижевност у „Отаџбини" загодину 1891. — Отаџбина. Књижевност , наука, друштвени живот: Свеска за јануар и фебруар — децембар. Власник и уредник Владан Ђорђевић. (На децембарској свесци: власник Владан Ђорђевић. Уредник Милан Јовановип). Година девета, књига двадесет седма, свеска 106-та и 10~1-ма\ — година десета, књига тридесета, свеска 117. У Београду. У штамчарији Краљевине Орбије, 1891. год. Велика8°. Повез мек). Покушаћемо да оценимо саставе из лепе књижевности, како ориђинале, тако и преводе, у Огаџбини, за годину 1891. По укупном броју, а и специјално по ориђиналима, највише је лирских песама, па приповедака, епских песама, путописа и драма; а по уметничкој обради, најлепших је ориђиналних састава у приповеткама и путописима, па у епским и драмским, а најлошијих у лирским песмама. Међу преводима најлепши је један драмски састав, за тим приповетке и епске песме, а најниже стоје песме лирске. 85