Prosvetni glasnik

КРИТИКА И БИБЛИ0ГРАФ1ТЈА

656

Влашкој јаиљају се много млађа набирап.а. Међу тим писац наводи такве податке, који неминовно повлаче за собом чуднопату претпоставку : да се процес набирања у црноречком округу вршпо на махове, и то неколико пута! Палеозојски шкриљци су по њему више убрани по псрмске, јурске и кретацејске творевине, ове више но медитеранске, а медитеранске више но сарматске. Дакле пи мање ни више, но би се четири пута самостално понављао процес набпрања у овом крају! По нашем мишљењу остаје ово још спорно питање. — Трећи чланак геолошког дела пишчевс расправе посвећен је стратиграФији „средњега дела Тимочког Басена". Додаћемо одмах једну папомену , која се може узети више као узгредна, али коју свакако хоћемо да нагласимо. Ми смо, чини нам се, довољно јасно показали, 1 ) како се Тимочки Васен може природно поделити на горњи и доњи басен. Откуда сад писцу средњи?! До душе он може имати и својих разлога за то, али онда књижевна исправност захтева, да се наши разлози оборе, или да се бар своји изнесу. Али о томе ни помена ! Остављајући ову ствар пишчевој увиђавности, напоменућемо, да се у овом чланку пишчеве расправе разматрају све терцијарне творевине у црноречком округу и нав оди досад констатована Фауна у њима, Медитерански су се слојеви стварали у великим пличинама и поред морских обала, у којима је било много омањпх затона и лагуна. Примећује се разлика у Фауни између локалности, поређаних поред источне обале басенове, и локалности поред западне обале. Сарматска се Фауна у главном слаже са сарматском Фауном у тимочкој Крајшш (терцијару крајинског округа). Левантска етажа заузима велико пространство, и писац је, према сакупљеној збирци Фосила, бгш у стању разликоватн сва три нивоа њеиа: горњи, средњи и доњи. Старији терцијар и конгеријска етажа нису развијени. Као резултат стратиграФске студије писац износи закључак: »да је терцијер овде развијен по особитом типу, који одговара приликама самога басена.« — У другом делу своје расправе — палеонтолошком — писац разматра Фосиле, сакупљене на појединим екскурзијама. Као нове Феле описују се: Ме1ата вегШса, Ме1апора18 Итасепвга и СегИћхит Умјоугрг. — 4). На послетку пмамо чланак врсног хрватскога академика и проФесора, чувеног малаколога С. Брусине «Одломци српске, терцпјерне малакологије", који је управо само почетак једне повеће серије омањих палеонтолошких расправа. У озој је књизи оштампан само први чланак: »Понтијски фоснли из Рипња" с једном таблицом слика, који је за српску геологију веома интересан, јер Ј ) 0 тердијеру тимочке Крајине (геолошки део).

износи велики број нових типова (МегИоАоп1а 81апае, Саар1а УијШ, Ме1апор&1& ТмјотИ, МеГапорвгз 1л>гапШ, МеГапораГз МвНсГ, Ме1апорз18 Ра^ГоуШ, Огудосегав (ГзШа, ПапогЂгз 1^агШ, Р1апогђГ8 МаппћокШ). У другом одељку четврте књиге <,Геолошких Анала® имамо неколико радова, извршених у »Хемиској Лабораторији® Велике Школе, а иод управом г. ироФ. С. Лозани&а. На првом месту имамо веома интересан рад г. Аозани&а.: „Анализа метеорита Јелице." ,,С хемијског гледишта састојци метеорита Јелице ово су: слободни мета.ш, који су заједнички легирани (Ре, N1, Со и Си), сулФид гвожђа, хромит, ортосиликати (који се у хлороводоничној киселини растварају) и метасиликати (који се у хлороводоничној киселини не растварају). По хемиској природи незнатно се разликују мрке инклузије од опгате масе (само што садрже нешто мало више метасиликата). За састав металне легуре овог метеорита карактерно је то, што је врло богата никлом и кобалтом; ни један од досад испитаних метеорита није показао толики проценат никла и кобалта (најприближнији је и у овом погледу опет наш метеорит Соко-Бања). Сразмера никла према гвожђу одговара приближно Формули Ре 2 № в . Пада у очи да се резултатг. проФ. Лозанића разликује знатно од резултата хемијске анализе г. Менија. По овом носледњем аутору »изобилно има особина, по којима се уклупци разликују од опште масе", док први аутор доказује, да је ова разлика незнатна; осим тога, г. Меније износи, да је сулФид гвожђа у јеличком метеориту иирхотин (Ре, 8,1, и да садржи још и никла, а г. Лозанић изречно наводи, како је сулФид гвожђа овога метеорита троилит (Ре 8), и како он не садржи ни никла ни кобалта, — У другом чланку објавио је г. Лозанић анализе неких руда, извршене у његовој лабораторији, држећи, да оне могу имати практичне вредности. То су анализе гвоздене руде (оолитне) из Парцана и Стојника, магнетита са Венчаца и Копаоника, гвоздене руде из Тополе, манганске руде из Црвеног Брега, галенита са разних места, оловних троснава са Рудника и из Баба, циннане руде из Подриња, бакарне руде са Рујевице, злата из Слатине (округ црноречки), стиве са Златибора и Аилибара, изоранога у једној шиви близу Краљева (предисторијски накит). Пада у очи велики проценат сребра, који су показале анадизе оловних руда из Баба (у подножју Космаја) и из неких подринских рудннка, (Скакавице, Помиловаче идр. неки). Хемијска Лабораторија Велике Школе мора бити да је добила ванредно лепе примерке за анализу, јер примерци са истих места, подвргнути анализи у Рударској Лабараторији, дали су много мањи проценат сребра. — Трећи чланак овога одељка јесте продужење