Prosvetni glasnik

/

ГЛАСОВИ О ШКОЛАМА

назначена за 1. април 1892. године, буде изведена ј не према одлуци берлинске конФеренције, него у духу захтева »друштва за реФорму школа«. Недавно је објављена дебата о тој петицији, која је вођеиа у школској |;омисији заступничке куће ; међу члановима се опажа одобраваље идејама друштвеним, а још внше несугласице с многим поставкама берлннске конФеренције. Остављајући на страну ту интересну дебату, приметићемо сад само, да школској комисији заступничке куће пије било могућно одговорити са свим петицији, него да је одлучила нредати је владн као грађу за будуће законодавне послове, што се тичу школскога питања. Како је на тај начин у парламентској средини исказано у опште више незадовољства према одлукама берлинске конФеренције, него ли правога слагања с реФорматорским идејама друштва »Уегет [пг 8сћи1геГогт», ипак је други важан Фактор друштвени, градска самоуправа, указала овим идејама зпатну заштиту. Главни захтев друштва за школску реФорму. јесте: стварање опште основе (ТЈп1егћаи) за различне типове средње школе (ћоћеге 8с1ш1е). У корист таквога плана прво се нзразила управа града Кар.1вруа, столица ве.шкога херцегства баданскога. Тај град ужива глас као ЗсћиМасИ (град школа); доиста, у јужној Немачкој с њим се може, у том погледу, упоредити једино још Штутгарт, који је чувен са својих средњих школа. У Карлсруу учитељује један од највиђенијих представника „друштва за реФорму школа, — Трајтлајн. Можда је он и иокренуо управу града Карлсруа да оснује »једну средњу школу« у духу друштва. Ова »нова гимнасија" (^еп^утпавшт) уређена је по оваквом плану. Првих пет годпна сви ученици слушају општа предавања; стари је.зици се нинако не аредају. Изучавање страпих језика ограничено је само на Француски и инглески и почиње од првога разреда. Од шестога разреда школа се дели: у једном одељењу (А) поред францускога и инглискога јавља се и латински језик и течај се продужује 4 године (значи да општи течај траје 9 година); у другом одељењу (В., без латинскога) течај се прод\жује 1 годину (т. ј. оншти течај траје 6 година). Од осмога разреда, дели се и одељење А.; у одељењу А 1, које одговара савременој гимнасији, латинском језику додаје се и грчки. Нова гимнасиј а према том састоји се из: 1) класичне гимнасије течајем од 9 година и двема старим језицима; 2) реалне гимнасије такоће с течајем од 9 година и само латинским језиком и 3) реалне школе с течајем 04 " година и без старијих језпка. Из-шжени пројекат предао је градски савет града Карлсруа великохерцешком вишем школском савету, који је после

671

три месеца (у априлу 1890. год.) дао и свој пристанак па њ. 0 административне тачке гледишта школски савет не налази препрека за остварење пројекта градскога савета. Што се тиче нарочите помоћи новом подхвату од стране државе, на прво место долазе дарови „новој гимнасији«, који одговарају правој гимнасији, реалној гимнасији и реалној школи; на другом месту новчана помоћ; — но такве помоћи могу бити указане само под условима пзмена у уџбеном плапу, које је учинио градски савет, а који се веома разликује од уџбеног плана за класичке и реа.ше гимнасије. Да се, почињући предавања из латинскога језика од четвртога разреда, може прећи с успехом течај реалне гимнасије, то се доказало на практици у реалној школи града Алтоне. Градски савет у Карлсруу пристао на предлоге школскога савета, али је у свом одговору изјавио, да, пројектујући средњу школу с течајем латинскога језика од 4 године и с течајем грчкога јсзпка од 2 године, није ни мислио да се из тих предмета постигну исти резултати, који дају садашње класичке гимнасије, и да у опште, излазећи с таквим предлогом, не тежи новим путем к старом цнљу, него па супрот — да тежи, да измени сам циљ у правцу који одређују нове потребе. Даљи преговори вођени међу поједпним представницима градскога савета и више школске власти упорно су ишли на то, да на исппту зрелости у грчко-латинском одељењу свакако Фигурира латински састав, или бар ех!;етрога1е Данас су се градске самоуправе у Пруској колективно изјавиле у корист идеје друштва »Уегет Шг 8сћи1геГогт а . У последњем броју часогшса »РаеЛадо§18сће8 А гс М у ® (1891. бр. 10) наштампан је »пројекат о посредовању свих пруских градова, у којима пма само по један средњи завод, за уређење шесторазредних школа као опсите основе за све средње школе". Посредоваће се код самога краља а за нницијатора примио се Рајшер, председник бранденбуршки. У овом пројекту, који је разаслан управама свих прускпх градова, у којима има само један средњп завод, изражено је врло оштро незадовољство према одлукама берлинске копФеренџије. „КонФеренција се старала, у главном, да што више сложи своје одлуке с очинским (1апс1е8Уа1;егћсће) упутима вашега величанства; међу тим, кад се боље проуче те одлуке све се јаче и јаче истиче опасност, да у случају, ако реФорма буде изведена на основу радова конФеренције, најбитније намере вашега величанства неће бити иепуњене и да ће развитак иашег средњешколскога образовања за дуго врсме ;т у најближој будућности узети правац, којн ннје добар и који им неће одговарати." Представници око 100