Prosvetni glasnik

670

ПРОСВЕТНИ

ковченшћ

рискога иепитивања, и редак је научар, који је у томе тако брижљиво и обазриво радио као Срезњевеки. Може бити да је он палалио да у нашој филологији мало има људн, који би радили е таквом пажњом , каква је за ово потребна, али јако пада у очи ова једнострана употреба снаге, која би могла користити на многим другим стварнма, а овако она је употребљена само на припрему, — међу тим научна обрада много је потребнија, него само прикупљање и почетна разрада материјала. Оп прпбира рапији материјал и систематише га у целину, назначује његову историску вредност и ноказује пут даљој разради. Срезњевски је избегавао паучнију разраду овога матерн ; ала — да ли по томе што је сумњао у тачност, или што се из частољубља, које је јако било код њега развијено, бојао да пе погреши, или можда је најпосле практички оглед учинно, те је претпоставио миран рад на специјалпости научном разрађивању — незнам. Као год што се уклањао од научне разраде, исто се тако последњих десетина уклања и од словенског питања. Он у последње време није ништа говорио о национално — политичком кретању словенскнх народа. Као што се види, његови осећаји нрппадају томе периоду словенскога преиорођаја, који је он сам преживео заједно са словенским патриотама четрдесетих година; период идеализирања народности, који није прешао из областп национално-поетичке у поли-

тичку. Најпосле да напоменемо, да је у складу његовог врло силног ума бпла како се чини, баш у почетку нарочита оригиналност, која је доцније, при сусрећању са другим, њему непознатим и невичним идејама, прелазила у протнвуречност, а по негда и у намерну, што долази до извесне врсте скептицпзма, који није баш тако погодан за научно испитивање. После тога све силе његовог ума и дара упућене су впше специјалном изучавању. Маса радова, које је он свршпо на археограФији, палеограФији, издању споменика, огромпа је; алп ако томе додамо још п то, што је урмио на словенској и руској архео.шгији, а у пређашње врем з на словенској митологнји, етнограФији, језику, то га с правом можемо ставити у исти ред с .1 најзнатиијим исцитиваоцима словенства, као што су Добровски, Востоков и ШаФарик. После Сречњевсиога остао је неиздат опширни и многогодпшњн рад, коме научари, који су видли тај рукопис, приписују велику важност. То је „Историски речник старог руског језика". »В ђстникђ Европш«, за март 1880 г. С руског М. Вукићевић, сврш. философ.

ПР00ВЕТНИ КОВЧЕЖИИ

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Главиији Факти шкодскога иокрета у Немачкој 1891. год. — Нова иедагошка друштва. Питање о реформи средњих школа, и без обзира на то, што су га владе готово свих важнијих немачких држава, — не изузимајући ни пруску — већ решиле, занима живо и дан данас јавно мњење. На страни оних, који захтевају корениту реФорму средњешколскога образовања, прво место припада, без сумње, друштву, „ Уегегп (пг 8сћи1ге(огт к , чији се основачи: Ланге, уредник листа »ТадИсће Випс1сћаи л , и инжињер Петерс, јавише кг'о иницијатори велике петиције (од 1888. год.) о сазиву свих оних, којн су дубље посвећени школскому питању, — петиције, која има 23.000 потписа. То је друштво у своје време молило министра Гослера да му даде учешћа у решењу школскога питања: кад је одређен састав берлинске конФеренције, »друштво Уегет [пг

8сћи1ге(огт сматрало је да су га том приликом обишли и управа његова јави о том Гослеру ; у одговор на ти, министар их упути на Шенкендорфа, који јс постављен за члана конФеренције и којп је оеим тога и члан друштва л Уегет [иг 8сћи1тој'огт." У одговор на то управа друштвена изјави, да не може сматрати Шепкепдерфа за свога нредставника. На ту пзјаву од 24. новембра 1890. године, министар ништа није Одговорио. Ова је епизода веома карактеристична. Она показује, како пруско миниетарстпо, сазивајући берлинску конФеренцију, мало рачуна на струју, која преоблађује у школском иокрету. Али, друштво за реформу школа не заустави се на том протесту. Пошто је обнародована одлука берлинске конФеренције, она упути (у априлу 1891. год ) петицију ируској скупштини. Садржина јој је: посланичка кућа треба да буде од утецаја на владу у том правцу, да реФорма средњих школа,