Prosvetni glasnik

ГЛАСОВИ О ШКОЛАМА

073

вољно ; данас тако исто предавање старих језика неће достићи свога циља, ако оно не загреје срца у ученика.» У исто време, кад је држат општи скуп »ОутпЕ1аа1 \ г егет (( —а, држат је, такође у Минхену, и скуп немачких Филолога. На шему је својом обичном убедљивошћу говорио у корист класичкога образовања келнски директор Оскар Јегер. Из његова говора важно је ово: «повећање броја часова из немачкога језика, такође ће мало појачати национаши дух, као год и повећање броја часова из закона божјега — дух религиозни, или повећање броја часова из историје — иоториски смисао." Из тога се видн природна реакција према заносу националним елементом у предавању. Веома је знатно, да се у тој тачки слажу представници класичке гимнасије, као, на пример, Јегер с представницима реалне гимнасије, као, што је Паулсон („Кеа^утпазшт ипс! Ље ћиташвШсће ВјМипа«.)

Ми смо до сад говорили само о Фактима, који стоје у вези с тако званим реФорматорским школским покретом (Всћић^еГогтће^е^ип^), ну разуме се, они не могу поцрпсти целокупни школски живот у Немачкој, и кад би се само средња школа имала У виду. Покрај осталога, сматрамо за потребно навести овде и то, да је у децембру 1890. год., основано друштво за изучавање историје васпитања и наставе у Немачкој. Иницијатива у том послу припада комитету 39-ога скупа немачких Филолога. Земљиште за рад новога друштва било је припремљено важним радом Кербаха „МопитегЛа Оегташае Раес1о§о§ша.» Тај је посао сад примило на се друштво. До децембра прошле године, Кербах је, помоћу других научника, издао 10 књига »Мопитеп1;а' ( , у којима су ови споменици и нспитивања: Врауншвајшки школски устави; језуитски КаИо в^исћогит ; школски устави Ердеља; немачки катихизи чешке браће; историја предавања математике до 1525. године, од проФ. Гинтера; Филип Меланхтон као Ргаесер1;ог Сгегташае, од Кербаха; историја војног образовања од В. Потена. Ново основано друштво издаје већ (такође под уредништвом проФ. Кербаха) свој периодички орган — МгМеПип^еп. У октобру текуће године основано је у Брауншвајгу друштво за помагање предавања математике и природних наука, и на тај су начин ови предмети добили своје представништво. До данас се као њихов орган, истина не најбољи, јавио скуа немачких природњака и лекара, на којем је 1887. годиие на прво место поставио питање о реФорми школа физиолог Прајер. Готово у исто време у Берлину се основало шросветвв одсннк 1893.

друштво у спомен Амосу Коменском. — Као што је познато, 28. марта 1892. године навршиће се 300 годиНа, од како се родио тај знаменити педагог. Циљ поменутом друштву је да помогне развићу васпитања и наставе у духу Коменскога. Да би постигло тај цчљ, друштво је намерно: 1) издавати списе и писма Коменскога, његових претходника и једномисленика; 2) номагати изучавању историје и учењу старо-евангелских општина (чешке браће, швајцарске браће итд.) путем издавања првих извора. На учешће у друштву позивају се представницн свих пародности. Број чланова му је нарастао већ на 600 (из готово свих цивилизованих држава у Европи и Амернци). На првом скупу изабрана је привремена управа, којој је остављено да ее стара о прослави јубилеја Коменскога. Покретач је свега тога довољно познати у Немачкој радник на иеторији педагогије др. Лудвиг Келер (Мипз1;ег т ЛУевШИеп). На завршетку вредно ће бити да се дотакнемо и позива „Централног комитета за помагање дечјих и народних игара у Немачкој" (2еп1;га1 - Аиазсћиза гиг ГбгДегип«' с1ег Ји§епс1-ипс1 Уо1к8зр1е1е т Беикзсћ1апс1). Тај је позив публикован још у пролеће прошле године, а потписала су га многа позната лица: посланик фон ШенкендорФ, вице-председник рајхстага Баумбах, проФ. Ангерштајн, проФ. Есмарх, председник берлинске општине фон Форкенбек, директор герличке гимнасије др. Ајтлер (писац књиге о дечјим играма итд.) и многи други. Циљ је „централном комитету* да подстиче и помаже школске власти у погледу увођења игара у систему васпитања. Комитет ће помагати оснивања месних друштава, којим би био такав циљ; распростираће брошире о играма, заводиће јавна предавања, практичне курсове за учитеље итд. Како јавља ,Беи1 ;8сће 8сћи1геШт^« (1891. бр. 40) у Берлину је у септембру месецу била основана за месне и стране учитеље саецијална гикола за дечје и народне игре. Очевидно је, да тај Факат стоји у вези с енергичном агитацијом „централнога комитета." Питање о дечјим играма покренуо је прошле године и у Русији др. Е. А. Покровски ; како се чује, на том је већ почело радити „друштво за распрострањење техничких знања." — Свакако би на ово питање и у нас требало обратити што већу пажњу. (Русскад Школа) Гргур М. Ј,

Новине средњешколске. 1 ) — I. Немачке државе. Ове немачке државе дакако да су у првом реду заинтересоване одлукама берлинс.ке конференције, која је држана декембра 1890. год. Ј ) По предавању др-а Финадија, Кеуие ШегпаИопак <Је 1' ЕпвеЈкпешепЈ-у, Вп11еМп 1Јштег814а1ге (1е Г Епве^пешеп(; 8есоп(1а1ге-у а другим изворима. 87