Prosvetni glasnik

674

лросветни

ковчежи^

Нарочито је прва одлука изазвала велики метеж у просветним и заинтересованим круговима. Одлука та одбацује реалне гимназије са једним (латинским) класичким језиком, и у начелу је за то, да буду само две врсте средњих школа: гимназије са оба класична језика и школе без латинскога језика, реалке и више грађанске школе. 1 ) Одлука ова, која на коцку ставл>а опстанак реалних гимназија, нарочито је у Прусији наишла на велики отпор. И сувише брзо указаше се тешкоће, које стадоше на нут остварењу ове одлуке. У самој Прусији нема мање но 174 реалне гимназије са 34—35 тисућа ученика. То су већином оићински заводи, и њихови установљачи тешко да ће се помирити с том мишљу, да њихови заводи престану бити научни, но да спадну на реалке или грађанске школе. 0 тога се непрестано дижу •" >6е против прве одлуке берлин. конференције последње доба и берлинско опћииско веће об^^тило се пруском министарству просвете и стара се бројевима да докаже, да гимназнје без грчкога језика имају права на живот. У Берлину има девет гимназија и седам реалних гимназија. На онима има 5569. на овима 3951 ученик, те према томе обе врсте гимназија су сразмерно једнако похођене, п ако испит зрелости са реалних гимназија не даје толико права колико са класичних. Оваке жалбе, а у корист реалних гимназија, стижу са свију страна и јако парализују ону категоричну одлуку конљеренцијину. С тога је пруска влада и принуђена, да у остварењу те одлуке поступа веома консервативно и веома опрезно. Први видљиви последак берлинске конФерепције била је наредба од 27. дек 1890. год., којом се укида латински састав, који се сматрао као крајни циљ на исниту зрелости (21е11е181д1пд), као и писмени рад из грчкога језика, којим су ђаци показивали своју нодобност за нижу приму (8. разред, внша прима 9. разред). Касније је изашао распис (12. Фебр. 1891),којим се објашњава, да је латински слободни састав укинут само као ЉсЈМвШп^ за испит зрелости, иначе да се сви редовни задаци из латинскога језика задржавају. 2 ) Ј ) 0 одлукама берлинске конФеренције в. »Наставник* за 1891. год, стр, 81—83 и стр, 274—286, т ј аа всћНевбИсћ (Не Ићип^еп 1ш Ггехеп зсћгШНсћеп бећгаисће <1ег Шенпзсћеп Зргасће 1>е1гШ'(;, 80 81П(1 с1је8е1ће11 пиг ш 80 -тееК; ћезсћгапкЈ, а1з с!ег 1а1еш1зсће Аића^ а1б 21е11е18(.ип2 А^е^еГаПеп, 80Ш11; аисћ <Не Уогћегећии^ Лагаи! 1 111 Наи8аи1'8а42еп и1)егПи881§ §е \у0г (1еп ипс1 Јегпегћш ги ип1егћеН)еп ћа4. ЈНсћС ћегићг!; уое <1ег АиГћећип§ <1е8 1а4етЈ8сћеп Аи&а(;2е8 81п<1 аћег <Не тип<1Нсћеп ип<1 бсћгЈННсћеп 1)ћип§еп т <1ег К1а88е, зо^егп <НезеЊеп е1пе аНаеШ^е УегагћејШп;? сХеа аргасћНсћеп Ма4ег1а18 ш етет 1'ге1егеп всћгШНсћеи Оећгаисће (1ег 1а1еншсћеп Зргасће 1 :б1с1еги ип<1 (1ас1игсћ гит ћезвегеп Уег81апЛп188в

0 каквом се пак опрезношћу креће пруско министарство на пољу реФорме, то нам најбоље сведочи акат његов од 11. марта 1891. год., којим се обраћа управи једне опћинске школе. У том се акту вели да се никако не мисли мењати план реалних гимназија, нити крњити права њихова до 1. априла 1892. год, и овако наставља: «Аћ^езећеп уоп етег тз Аиге §'е('а8н1;еп М1пс1е1-ип§ с1ег Гиг с1ан ЈЈаидгшсће уоп III. В. — I. А. ћЈаћег т с1ет ћ<ећгр1апе с!ег Кеа1§утпа81еп аи§ећгасћ1;еп ЛУосћепЗкипс!еп, 181; Гиг сће 2еН с1еа аиГ еЈпе 1ап§е КеШе уоп Јаћгеи ги ћетеааепсГеп Оћег»ап»ен с!ег Кеа1^утпа81 еп 1п апсГеге 8сћи1аг1;еп ете Апс1егип§ сНевез Р1апез ићегћаир!; тсћГ ћеаћвшћгЈ^Г." Као што видимо , никакво подстицање и никаква журба у неизвесном очекивању несу кадри да пруско министарство одврате од традиционалног убеђења, да се са школским реФормама не сме преухитрити, да ту мора бити постеиености тако, да се једна новина из друге развија. Пруско министарство намерава да одлуке берлинске конФеренције изврши тек у дугом низу година, начинило је план, кога ће се оштро придржавати, и реФорме ће се корак по корак уводити лагано, али тим поузданије. Од најважнијих осталих питања која су на дневноме реду, у Пруској је питање о сареми насгавника. И ту министарство очекује даљи развој догађаја и то тим пре може, што је баш непосредно пре берлин. конФеренције издало две уредбе у том погледу. 31. јан. 1890. год. издао је министар Оо8в1ег расиис о накнадном курсу за бољу спрему наставничку за време школског одмора. Исте године држани су курсови за проФесоре класичке Филологије и испали су преко сваког очекивања. 1 ) Још су знаменитији министрови расписи од 21. Фебр. и 5. априла, којима су установљени гимназиски семинари, да би се гимназ. учитељи што боље припремили за свој посао, До сада је пруски проФесорски кандидат по свршеном Факултету полагао државни испит (проФесорски), издржао пробну годину (Ргоћејаћг) у којој средњој школи и тиме стекао права да постане проФесор у ком средњем заводу. Сада је министар између свршеног Факултета и пробне године ставио и семинарску годину. Од сада ће се у свакој пруској области покрај једне гимназије установити семинар, у коме ће се по шест проФесорских кандидата вежбати и спремати за позив наставнички под управом стручних прос1ег 8сћгНШе11ег ћеГаћ^еп 8о11еп". (Оеи1зсће 8сћи1Ј {еве4*8ашт1ии§еп XX., 1891. Бр. 19., стр. 163—4. ') В. о томе ШШег Гиг <1а8 ћоћ. 8сћи1*еаеп 1890. у бројевима за јуд и август; 2еНбсћпГ1 Шг <1м Оутпавјаћ луевеп 1891, стр. 311.