Prosvetni glasnik

ГЛАГОЛИ У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ

I п (I. I с а I I Г. Ргезеп!

1. Је те герозе 2. 1;и (е геровев 3. 0 ае герове

поиз поив геровопв \'оив \'оиз герозе/ Љ 8е герозеп"!;.

Рааве тЛеИп!.

,је те вша герозо 1и Сез герозе ј! з'е81 герове

1трагГаМ.

1. Је те герозајб 2. 1и 1е героваЈз 3. 11 8е герозаИ

110и8 110118 Гер0810118 уоиз \ои8 геро81.е2 Пз зе героаајеп!,'

Р1п8-чие-рагМ1.

.је т'6(;а18 герозе 1и 6'е1;а,1з герозе 0 з'е1аи герозе

пои8 пои8 е1;1оп8 геровеа уоиз уоив еИет. герозез Нз 8'е1а1еп1; героаеа, м т. д.

1. је те с1оппе 2. 1и (е с1оппе8 3. 11 зе с1оппе

110118 поиз (1011110118 У0и8 \'0118 (1о1111е2 Љ 8е (1о1111еи1.

Ра»ае тДеП«!.

је 1110 81118 (1опПе 1и 1'еа с1оппе 11 «'е8(; с1оппе

110и8 110118 80ШШе8 ЛоППв \'оиз \ г 0118 е1ев Лоппе Ив зе 80111; Лоппб.

1трагЈаИ. 1. је те ЛоппаЈа пои8 пои.ч Лоптопа

2. 3.

1и 1е с1оипа18 И зе с1о11па11

л'ои8 уоиз ((отие/ Иа 8е сјоппајеп!

Ипб-цие-рагГаИ.

је т'е1а18 с !ош1е 1и (;'е1а18 (1оппе 11 8'е1а11 с!оппе Наиомене :

110И8 поиз еИопа Аоппб уоив уоиз еИег Лоппе Из 8' е!а1еп1 иоппе, и т.

1. Одрицање код иовратних глагола гради се овако : На прво место долази иодмет, за њим одречни део пе, за овим заменица, која представља предмет, за овом глагол, и најпосле одречни део ра§; на пр. је пе те иап4е раз, је пе те Гготре рав, и т. д.

110118 П0118 8011111168 ГврОВбв У0И8 уоиз е1е8 героа$8 Иа 8е 80п(" герозеа.

Да узмемо сада случајно повратни глагол зе Лоппег, у коме заменица $е представља додатак прироков од трећег падежа. Облици тога глагола гласили би : 1п{1пШ(: зе Лоппег; Раг1. рг6$еп1: ае &оппап1; раН. раазе: Лоппе. I п с!! с а 11 Г. Ргевеп!.

У сложеним временима одрицање се гради овако : На прво место долази подмет, за овим одречни део пе, за њим заменица, која представља предмет, за овом помоћни глагол, за њим одречни део пе, и на послетку глагол; на пр. је пе те зигз раз Iготрб Ле 1иг, нисам се у њему преварно, итд. 2. У другом лицу једнине заповеднога начпна узима се, поред повратних глагола, као предмет, растављена лична заменица 1о1, па како се заменица која представља подмет у заиов. начину избацује, то ће тај начин гласити на пр: геровеЛ 01, бошпепб-401, и т. д. Ну у елучају одрицања ипак се узима 1е (4 пад. састављене личне заменице 1и) место 1ог, и та заменица меће се иред глагол, па ће се рећи, на пр. пе 1е гбјотз раз (не радуј се), пе 1е героае раз (не одмарај се) и т. д. У заповедном начину без одрицања (т. ј. где се употребљава 4о1) меће се између заменице за предмет и глагола савезна црта, као што се види из примера: герозе -101, 8ои \'1еп8 -1о1, и т. д. О безличним глаголима. У Француском језику нема иравих безличних глагола, јер се глаголи не могу употребити у реченици без подмета, већ, ако нема логичног иодмета, употребљава се граматички подмет И. Главна особина дакле такозванпх безличних глагола јесте та, да се уаотребљавају само у тре&ем лицу једнине са граматичким иодметом Н, и да немају за иодмет никанво одређено лице или ствар; на пр. II у а (има), И р1еи1 (пада киша), И пегде (нада снег), итд. Ови глаголи деле се на стварно-безличне (ељ8епНе11етеп1 Гтрег80ппе18 ) и случајно безличне (асстеп1е11етсп1 гтрегзоппек). Стварно-безлични глаголи они су, који се могу мењати само у трећем лицу једоине. Такви су : И р1еи1 (иада киша) И дб1е (мрзне се), И пегде (пада снег), И 1оппе (грми), И уеп1е (дува ветар), И дге1е (пада град), И 1/гигпе (магла је), И дгбзШе (падају циганчићи), И (ат (треба), И гтроНе (важно је, тиче се, вреди) и т. д. Из овога дакле излази, да стварно-безлични глаголи нису ништа друго до особита врста непотпуних глагола, и то само оних непотпуних глагола, који се мењају само у 3. лицу једнине. Случајно-безлични јесу они глаголи, који ее у коме другом значењу могу мењати у свнм лицима и свим временима. Такви су: II ев1 1аг&, касно је, II ез1 б.гх ћеигез, десет је часова, II ез1 песе&загге, нужно је, II гбвиИе б.е..., излази из.... II [аИ сћаиЛ — (гот, топло јс — хладно је, II атие догађа се, II у а, има, II соп^гепГ, пристоји се. Гдекоји безлични глаголи још су и повратни : II зе 1гои^е дме.... налази се да.... II зе реи1 дие.... може бити да....