Prosvetni glasnik
16
II 8 'еп1епЛ ^ие..., разумо се да.... II 8'еп /ам{ дие.... много још недостаје да.... II 8'еп 8ш1 дие.... из тога излази да. Има израза, који су у српском бозлични, а у Француском нреводе се лично. Ти су : Ј'аГ сћаиА, топло ми је, ј'аг (гоШ, хладно ми је, У аг зоттеИ, спава ми се, ј' аг та( а и соеиг, зло ми је
Равбе <1<'Пт.
је 8Т8 Џсћб (с1е) |
1. је бијз Vаи кс 2. 1и ез уапће 3. Л ез1; уап!:е
1. ј'е!;а18 уап"(;е 2. ги е!;а.18 уап1;е 3. И е!а11; уап1;е
уоиз е1;е8 уапкев Из зоп1; уапкеа. 1шрагШ1;. поив е110П8 \ап1-е8 уоиз еМег уап1;е8 Из е1;а1еп(; уап1;е8.
1. је Гиз \'ап1е 2. 1и Љб уап1е 3. 11 Ги1 уап1;е
поив Гптез \ап1;ез уоиз ГиГез уапГез Пз Гигеп! уапГез.
Ги1иг 81шр1с.
1. је зегај \ г ап1е 2. 1;и 8ега8 уапГе 3. 11 зега уапке
поиз аегопв \ ? ап1е8 л'ои8 вегег: уапГез Из вегоп! уапГев.
криво ми Је жао ми је је 8Т8 Шеп агзе (с!е) мпло ми је је те гејоигз (с!е) мило ми је ј'а1 (<1е 1а) рете тешко мп је. Наиомена. У сложеним временима стварно^езлични глаголи мењају се увек помоћним глаголом акогг, а случајно-безлични мењају се оним помоћним глаголом, којима се мењају и као лични.
Трпно стање. У Француском језику, као што емо већ казали, иема иравих трпних глагола, него се од нрелазних глагола образује нарочити об.шк, којим се врши она иста радња, коју у другим језицима, на пр. у латинском, врше чисто трини глаголи. Такав облик назива се трино стање. Стварна особина трпнога стања у томе је, да се радња врши на подмету, т. ј. граматички подмет реченице у исто време трпи да се на њему врши радња исказана глаголом. Ово је подједнако и у српском и у Француском језику. Мала је разлика у начину образовања трпнога стања: У срискоме језику трпно стање образује се, кад се узму облици од глагола бити (у времену које хоћемо у трпноме стању), и трпни глаголски придев глагола који се мења; овај глаголски придев слаже се у роду и броју са подметом. У фрапцусном језику трпно стање образује се, кад се узму облици. од глагола 6Гге (у времену које хоћемо у трпноме стању) и рагИс1ре ра884 глагола којп се мења; овај рагИсГре слаже се у роду и броју са подметом. Глагол 61ге уап16 (бити хваљен) мења се овако: ЈпДпГЈг/' еГге уапГе, Раг1. ргезеп.1 е1ап(; \'ап1е, РаН. раазб е1е уапГе. I п сМ с а 1 I Г. Ргеаеп!;. поиз зоттев уапГез
Ргевеи! <1и соп<1Шоппе1.
1. је бсгааз \'ап1е 2. 1и 8ега18 \ г ап1е 3. П вегаИ \'ап1е
поиз вепопз уап1ен уоиз вегЈег уапГев Ив 8ега1ен1 уапГев.
б и ћ ј о п с 1 I Г.
Рге^еп^.
1. (Јие је 8018 уапГе 2. ^ие 1и 8018 \'ап1с 3. ци'П 8011 уап1о
цие поиз воуопз уап!ев дие уоив зоуех уапГе (ЈиМГз 8о1еп1; уап1е8.
[ц||»агГаЈ1. 1. <;ие је Гизве уап!е (]ие поиз Ги8810118 хапГев 2. ([ие 1и Гибзез уапГе ^ие уоиз ГивзЈег уапГез
3. (Ји П Гп1 \'ап!е
^и'П8 ГизвепГ уаиГен.
1трегаШ.
2. 8018 \'аи1е
воуо118 уапГев зоуег уапГез
Сложен а времен а у трпноме стању образују се од сложених времена глагола е1ге и од ра г1. раззб глагола који се мења. У тим облицима имамо дакле два рагИсгр -а раазб: један од глагола Иге, а други од глагола који се мења. Први остаје непромењеи у свима сложеним временима, јер он је само помоћни глагол, а други се елаже с подметом у роду и броју. И тако, сложепа времена од горњег глагола 61ге х>ап№ гласиће: I п (М с а 1 I Г. Равве шЛеИш. 1. ј 'а1 еГе уапГе поиз ауопз еГе уапСез 2. 1и аз еГе уапГе уоив ауег еГе уапГе 3. 0 а еГе уапГе Пз опГ еГе уапГе. Рћк-СЈие-рагГаИ. 1. ј'ауа18 еГе \ 7 апГе поиз аУ10П8 еГе уапГез 2. Ги а\'а18 еГе уапГе уоиз ау1ег е!е уапГев 3. Л ауаИ еГе уапГе Пз ауа1епГ е1е уапГез. Равзе ап1;ег1еиг.
1. ј'еиа еГе уапГе 2. Ги еиз еГе уапГе 3. Ј1 еиГ е1е уапГе
поиз епшез еГе уанГе« \'ои8 епГеа е1е уапГез Пз еигепГ еГе уапГез.