Prosvetni glasnik

ВАСПИТАН .В ИЛИ ДИСДИПЛИНА

747

исто време. Овде је објашњење тежњи, коју смо запазили у свима земљама европским, набити памћење учениково што већом масом најразиоврснијих Факата и идеја, не водећи при том рачуна ни о васпигном утицају, што га оне могу имати, ни о времену. за које се могу савладати, ни о односу у коме стоје једна према другоме и т. д. Традиција је и овде учинила својс, и ми видимо ; шжо се у школи множе часови и предмети, а све на штету и Физичкога и моралнога здравља ученикова. Па да ли се бар то претоваривање оправдава каквим корисним ресултатима по ум ученички ? На ово питање нека одговарају компетентнији од нас. «Шта могу они друго радити, вели Жил Симон, посматрајући ученике, које кљукају разноврсним Фактима. него нанизивати све те красне ствари у својој памети. Заустављати се на идејама и подробностима, покушавати да се оне разјасне — нема се времена. Ученик се није још ваљано ни замислио, а наставник је већ успео изложити читаво туце других Факата и подробности, које су његови другови забележили, на ће их и на испиту моћи изложити, а он нека остане последњих и нека понавља разред. Настане ли време, кад је глава и најприљежнијега ученика са свим пуна, наставник још не престаје тражити стрпљење од учоника и пружити им још једно-два туцета Факата. А свему је томе ресултат, што је гимнасисти, на крају године, глава препуна идеја, које не појима, и Факата, који за њега немају никаква значења. Да ли су Факти истинити, да ли су идеје праведне — то није његова ствар; он је дужан само да их запамти а не и да о њима расуђује. Скупиће се једнога дана испитачи; пред њима пуно листића, на којима је записано по педесет Факата и толико идеја, и он ће морати да узме један, и тада у добри час по њега, ако их све зна." А даље, наставља Гијо, из чијега дела иозајмисмо ово : „Даље иду учени степени: бакалаври, лисансије, доктор. Сваки ОД ових представља собом торбицу пуну пунцату идеја и Факата, којима вредност и истинитост не зна; свакоме је од њих памћење толико препуњено, да се, при сваком покушају у животу, драгоцени товар пресипа да на крају крајева остаје са свим

празна. Како су је пак култивисали на штету свему осталом, то се то остало није ни могло развити; што је стечено — страћено је; а да се ново стече, нема се ни силе, ни метода за самосталан рад, ни расуђивања за критику, ни воље за извршивање. Свршени је гимнасиста ту, али човека нема. јер и шта је друго човек ако не оличена воља и расуђивање." '). ((Наставници су, вели Жил Симон, прве жртве школскога китаизма. Прво њима натуре програм, па га они после натурају ученицима; прво њима одузму слободу, па је они после одузимају од својих ученика. Ја не рападам учитеље; на против, ја их жалим. Најтежи прекор, који може пасти на систему учења јесте прекор, да је она у наставницима убила васпитаче У нас има наставника, али нема васпитача; има образовања, али нема васпитања. Ми стварамо свршене гимнасисте, лисансијате, докторе, а о човеку нико и не мисли; ми, на против, у времену од 15 година учења, убијамо све карактерне му одлике. У живот пуштамо смешне малене Кинезе, у којих нема готово мишица, који не умеју прескочити поток, ни пуцати из пушке, ни појахати на коњу, ни дати савет себи самима или својим ближњима, који не знају ништа, што би им било потребно знати али су за то набијени свакојаким некорисним знањима, која могу врло лако изложити речима или на хартији у свакој удобној или неудобној прилици. Такви људи не | могу ићи сами без туђе помоћи, сами осећају своју слабост и бацају се, при првом неуспеху у живогу, политичком социјализму у наручја. Њима је потребно, да их друштво води за руку, као што их је школа водила ; њих су и научили да су увек пасивни. Мислите ли да ће из њих изаћи вај љани грађани ? Да се постане добар грађанин, треба пре свега бити — човек" )'... Ето чему води система школовања, у којем се процењује вредност умнога образовања, а морално се васпитање или са свим истискује или — што је још горе замењује дисциплином. Ресултаги, као што видимо, не оправдавају ово процењивање, него. шта више, очигледно показују његову штетност, објашњујући уједно узрок. који 1 ) Гијо, ор. сГ4., стр. 144—145. 2 ) Жид Сихон, днтат у Гијо, ор. мЦ стр, 146—147. 96*