Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

748

је навео многе данашње педагоге да у опште и одричу способност образовању и васпитању, да нреобразе темпераменат и карактер какав се сложио већ у појединих личностн под утицајем закона о наслеђу и погодаба, у којима се личност развијала. Да умно образовање, узето само за себе. без свезе и обзира на васпитање морално, није кадро ништа учинити, то смо већ видели. Остаје нам, дакле, да испитамо, д;| ли удружено са моралним васпитањем, добро схваћеним и правилно заснованим, може имати каква утицаја на усавршавање човеково. Да на ово иитање правилно одговоримо. морамо се мало дуже задржати испитш а њем односа, у којима стоји наука о вас питању нрема науци о духу, психоло! ији. Из многих досадашњих напомена могла се увидети важност, коју имају напреци сувремене психолошке науке у свима њезиним огранцима за правилно схваћање начела, која треба да су у основи науке о васпитању. Ми смо баш нарочито указивали на преврат, који су ти напреци створили прво у основном, а преко њега у неколпко и у средњем школовању. После свега тога, ми не мислимо. да нам ваља доказивати потребу, да се правилно схваћено васпитање мора ослањати на добро иознавање нсихолошких уакона, који нас упознају са природом духа људскога у оиште и детињега на по се. Данас већ нема више места вас питању, какво је некад било; све се више признаје потреба, да се мора најпре познати добро природа детиња, па да се могу како треба изабрати и употребити средства за правилно васпитање. Ако се некад мислило и могло мислити, да се дете може застра шивањем и батином приморати да ради што му се наређује — данас је већ немогућно тако мислити, јер се почиње све јаоније схваћати истпна, да има много других нравилнијих и праведнијих средстава привићи дете да ради не оно што му се наређује, него оно што му је дужност радити. Вршењу дужности не привикава се батинама, за тај се посао ишту друга хуманија и поузданија средства, која нам казује педагогија, заснована на начелима психолошким. (нАСТАВИТчЕ СЕ)

ГРЧНА ДРАМА СТУДИЈА Спвре Калива 11РОФЕСОРД Великп грчки философ Аристотело каже на једном месту у своме делу о несништву, да у појесији има више истпне него у историји. Пошто је драмска нојезија, тај најлепши цвет атинског генија, огледадо моралног живота код Грка, њихових ; богова и јунака, њихових предања н идеја, њихових бојазни и нада, то су и дела драмских несника прави историјскц докЈментп; она су, шта више, једна глава полптичке историје, јер нам показују душу овог народа. Пропаћи изворе ове врсте књижевности, коју пре Грка ни један народ није пмао — јер књига о Јову и Соломоеова песма над песмама, и ако су лирске песме са дијалогом, нису још драмски спевови; а драмска иојезија код Иидијанаца развила се тек носле грчке —; дати појам о лепоти и јачини мисли код грчких песника, паводећи разне одломке из њихових дела; пронаћп какве су мисли и каква су веровања делили ови велпки учитељи драме са својим сувременицима нли иастојавали да их њима натуре, све ће то бигп задатак ове наше студпје. Но ире тога мислимо, да неће бнги сувпшно изложпти, у кратким потезшиа, разлику пзмеђу првобитне и даиашње драме. Еласична литература сматрала је човека, са својим великим и страсним заносима, за пропгонисту једне врдо узвишене ц врло просте драме; у тој драми делили су представљачи међу собом улоге врлине или злобе, среће или патње, улоге, које су одговарале идејалном замишљању неког впшег живота, у коме душа тежи само једном смеру. Једиом речЈу, класичан човек беше јунак, иа кога су све класичае књижевности једиио обраћаде своју пажњу. Рад овог јуиака одговараше групп религиозиих, монархичних, друшгвенич и морадних идеја, на којима почпваше човечанство. Увеличавај_\ћи свог јунака, као великог творц1 иеког доброг иди рђавог дела, класични песник хтео је да изнесе пример онога, што бп требало да буде или што не би требало да буде, а не пеки углед онога, што у ствари иостоји. Од пре једиог века, почелн су владати други назори. Данас је драмски писац впше иосматралац '). Види: Ј. Еегпасћ — Мшегуе. 0. МиПег — бпесћјвсће 1л«ега1иг I. 4. Аи1'. Н. \У. 81о11 — Му1ћо1о{ре. У јс 1 ог Бигиу — НЈ1>(;о1ге бгесди . 1ћеа1ге (1'А4ћеие8. ВегпћагЈу — ОгЈесШвсће ИиегаШг^евсћЈ! ћ1е. 1пата БеИега1ига §геса. Аг15[о1е1е8 — Агз роеиса. Бт(1ог1'—Рое4ае 8саетс1 ^гаесј. ^е1рм§ 1869. и т. д. б^гићт§ — Апв1о1е1е8 ип(1 (Јје ћ18(;оп5сће КгШк 1874.