Prosvetni glasnik

грчка драма

749

него идејадиста, он оредставља живот онакав какав је, са свим непристрасно, износи човека у обичним приликама, не као неког јунака, већ онаквог, какав је сваког дана. Строго се држећи знанствених иостунака, писац гледа, да нам представп неки догађај с тачном анализом осећаја и деда, а не иде само на то, да нас забави или нотресе каквпм ннтригама нли страсним нризорнма. Данашња уметност тражи, да нодражава природи; она је израз тријумфа скупа свпју чињеннда на нндивидуа, редативног на апсолутно. — Њу називају реалистнчном. Као год што Је класнчна драма вернн исказ свога доба, тако је модерна драма огледало доба, у коме ми живимо. Посмотрите лп само рад ума људсиог у овом вску у свим његовим применама, рекли бнсте, да је то гомила раднпка, која се труди, да окрене једну огромну пнрамиду, која је стајала преокренута с врхом на земљи, а с основицом у вис, н да је доведе у сиој прави положаЈ. Човек Је са свим другчнје почео себн објашњавати васиону, јер се сетцо, да је живот с велнким и малим стварима, с добрим и здим, ироизвод непрестаног рада небројено сићушннх створова. И тако, док с Једне стране видимо, где су друштвене установе предале уираву д ^жаве множпнц у руке, дотле видимо, где су на^ке пренело унраву иасаоне па атоме. Свуда, и у Фнзичним п у моралним појаиама одбацили су се старп узроци. У мссто наглих и иростих узрока, који су бивали неком надмоћном силом и обЈашњавали нам тиме иостанак света, историју и душевии рад, данас се све то објашњава ностојаном еволуцијом сићушних и непознатих створова. У ј>мимо на пр. створење света; оно није више узор-дело, направљено нз свију комада за шест дана, од неког великог бића. Иара, капље воде, хрудвице, које се нагомилавају за мириЈаде векова, то је ночетак наше планете. А почетак живота? Л.аки дисаЈ безимених створова, који гамижу по блату. Иа наше тело, шта је друго но скуп ћелија, које су данас човек а сутра стабљика или црв; њега сатиру мале животињпце; дело живота и смрш поверено је невидљивим микробама. 11а и моралие знаности објашњавају на овај начин своје појаве. Историја посматра ире свега живот народа, а не слуша, као нређе, краљеве, министре, војсковође. Да обЈасни себн ток каквих Догађаја, нису јој довољне неке внше воље; она гледа дух иојединих раса, скривене страсти и беде ; везу малих догађаја, то је њој матернјал којим она на ново зида прошлост. Иото је тако са психологом, којн проучава тајне душе; индивндуа је за њ резултанта дугог низа осећаја и дела, на

које околина утиче, као на какав осетљиви п промењивн ннстр^менат. Кад посматрамо обичан живот, шта видимо? — ИзЈедначење свију класа, поделу имања, опште ираво гласања, једнакост п слободу за свакога пред судом, пред властелима, у касарни, у школи; све се то налази у речи демократија. Ире шездесет година говорило се, да демократизам тече силом бујице; данас Је он море, које је поплавило целу Е^ропу. Овде онде видимо, као какво острво, неку државу с Феудалним системом и ирнвилегованим кастама, али ове касте и Феудални престели, зиају добро, да се море примиче. Кад се не бисмо боЈали, да ћемо се сувише удалити од иредмета, моглн бисмо навести још хнљадама примера пз земљине утробе, из човечнјег тела и душе, из лабораторпЈа научењака, из министарског кабинета, иа да докажемо, како Је оборен старн припцип и усвоЈен нови т. ј . да Је свет иредат неодређеном броЈу сићушних чињеница. Али мислим, да смо овим довољно обЈасниди разлику између некадашње 11 данашње драме, тих огдедала свога доба, те сада можемо прећи на наш задатак. Тај ћемо отпочетп излагањем постанка драме. Драмска појезпја оснива се 1 ) на догађајима који се не нричаЈу само као у енској појезији, већ пзгледа, да се развијају пред очима слушалаца. Али не де„1.и у самоме томе права разлика драме н епоса; суштина ове појезије дежи дубље у самом стању песнпкове душе нри изради и стварању драме. Енски песник посматра мирно н из далека догађаје, које он просто прпча, увек свестан о даљнни, која га од нредмета одваја; драматпчар, на против, удуби се свом својом душом у ситуацнју људског жнвота, тако, да он сам живи у оним догађајима, које опнсуЈе. И збиља, цела драмска радња иредставља се тако природно од почетка до свршетка, као да Је потекла из иаше уиутрашњости, па услед тога и утнцаЈ саме радње на судбпне лица, која се представљају у драми, тако Је јак, да се сам слушалац нађе принуђен, да саучесхвује у овом драмском догађају, који га себп нривлачи. Грчкц нисци дали су цзраза овом саучешћу у хору. Хор је, дакле, оличено Јавно мњење, израз пуб.шке, која, посматрајући развитак драмског догађаја, исказује разннм песмама своја разматрања. Драма спада у дирску појезију, јер она оиисује Фазе људског жпвота ц то тако дубоко и Јако, као ни једна друга врста нојезије. Грчкадрама потекла је из песама и игара у сдаву бога Дионисија (Бахуса), и то најпре у дор') Аристот. агв росиса. к. 3.