Prosvetni glasnik

НАУКА И

ским варомиша Корииту ц Мегауи, алн се развила н усавршида само у Атини. Служба богу Дионисију садржаваше у себи највишега и најбољега елемента, да иостане колевка драме а нарочито трагедиЈе. Дионисије је бог природе, он је моћнп дух, који покреће снаге и сокове природе, који буди клиде живота и износи их на видик. Илодност је главни циљ његове делатно^ти, која се нарочпто расиростнре на обрађивање иоћа и внна; у њему су Грци гледали персониФикацију нриродног живота, биће, које уиоредо са бујном и цветном нриродом, или опет нопиштеном вегетацијом услед зиме, весео или тужан, гоњен, убнјен, на опет васкрснут, ироводи све Фазе радости и бола природног живота. Свет је био одушевљен за овим богом природе и његовим судбинама; он га себи престављаше како га Ј оне, како бежи, како се спасава и враћа певајућп и радујући се, у пратњи сатира, пана и нимаФа. Нри служби и жртвама, у славу бога Дионисија, престављао би какав свештеник самога бога, а други његову пратњу. То у ос1алом није било иишта необично код Грка, јер код њпх су се често представљале таке мистичне драме нз жнвота појединих богова. Таких представа пма н данас код католика, који представљају страдање Хрпстово, ц ту поједиии глумац пгра улогу Христа, други Пилата и т. д. Из ових иростнх и дивљих почетака развио се Аитирамб, песма у част богу Дионисију, чији је први представник био Лријон (600 год. пре Христа) из Коринта. Он је у тој врсти нојезије описао опасности и муке бога Дионисија ( ги Л10гС(Т1ог лаУг!). Сем тога први је извежбао хор, да игра око олтара и пева ту дитирампску оду. Изгледа, да се је овај хор састојао из педесет људи одевених као сатири, које Грци називаху Трагоји (гдауо!,), одакле је доцније ова врста појезије добила име трагедија (гциуџдш 1 ). Вођ би се хора (е$и'(Јха)у гог хбцог) за време паузе попео на сто, који Је стајао до олтара (еЛебд. дцлеЈ-г]), и нринео би жртву певајући неку композицпју у трохајичком стнху, у којој се причаху Дионисијеви догађаји. Доциије се у место трохајичког тетраметра употребљавао јамбични триметер, јер је овај био вериији нзраз обнчног говора. Вођ је дакле представљао бога Дионпснја, а хор његову пратњу. Теспису се приписује претварање дитирамба у драму, зато га и називају оцем трагедије. Он се родио у Икарији, месту које граничи с Мегаром, где се много славио Дпонисије (536 г. пре Хрпста). '). Неки тврде, да је трагедија добила име од јарца (трсЦ-уое), воји се жртвовао боту Дионисију, пре иочетка иредставе.

НАСТАВА >

Он уледе једног представљача 1 ), који се разговарао с вођем хора. На тај начин постао је дијалог, којпм се предмет износно у драмском облику. Сем тога пронашао је и маску, услед чега је један представљач могао играти више улога мењајући маске. Најпосле њему се приписује и проналазак пролога и резиса 2 ). У прологу се код Тесписа износио у кратко цео ток драме, а резис је био онај део драме, који се исказивао декламацијом, а по кад када је могао бити в монолог представљача, док су се остали деловп драме певали. Тесппс пије узимао за предмет својих драма само догађаје бога Диониснја, већ су му служилп за предмет драма стари јунаци, којн су са својих патњи и страдања били за то подесни, и то по највнше из тројанског циклуса. С тога ни хор није више био састављен од сатирд, већ је нредстављао разне лпчности из пратње дотичног јунака. Теспис је сам играо улогу представљача. Млађи од њега био је Керилос , врло илодан песник (624 г. пре Хрнста), који се такмачио с Тесписом. Он је усавршио маске и костиме и први написао сатирску драму. Она је сатирска драма нека врста коиедије, или боље, како је један писац 3 ) зове, нека шаљива трагедија; она дрпе свој предмет из нстог кругл догађаја бога Днонпсија н јунака, као и трагедија, само што има дивљи, па услед тога и смешап карактер. Доцннје се та сатирска драма представљала увек после три трагедије. Најважнији од старијих драматичара био је Фриник (512 г. пр. Христа), ученик и сувременик Тесппсов. Сујидас помиње, да је он наппсао девет комада, алп не каже колико је победа однео. Међу овпма највнше се помиње трагедија Фо1пааи( и М1Л1Ј г о V а1сос1с (Фенпчанке п освојење Милета). У овој последњој описује жалосне призоре из варошп Милета, кад су јеПерсијанци освојили, и то тако дирљиво, да је сваки у позоришту плакао. Фриник је важан и с тога, што је први увео и женске улоге, које су, по обичају атинском, људн представљали. Сем тога он је позорнпцу снабдео декорацијама, украсио просценнјум киповима богова и изумео разне машинерије. Тако смо дошли до оног доба, када је Есхил примио трагедију, да се у његовим рукама још боље оснажи, развпје и стане чврсто на ноге. Увођењем другог нредстављача, развије он драмски елеменат, и у исто време целој игри даде оно достојанство н узвишеност, за које је она била подобна. Ј ). Бкшбшв ех Батр^асо 3. 26. 2 ). : Тћепт1ш8 ог. 26. р. 38. 3 ). 1Ш$еуса граушИа. Вете1пи8 <3е е1оси1. §. 169.