Prosvetni glasnik

ГРЧКЛ ДРЛЈ1А

Ну ире него шго пређемо иа овог првог кедиког учитеља драмске уметностп, мисдимо да неће бити сувишно датн пеке нодатке о позоришној згради, току и начнну нредставе. * * * Грчко нозориште имађаше трп гдавна деда: 1) Оеатцог, где су седедп сдушаоди, 2) о^хгцпда, где је играо хор, и 3) АоуеГог, где су нгради представљачи. 0еатдог се састојао из некодкко редова сгепеница (еедишта) у подукругу, које су биде начињене на страни каквог брежуљка. Овај подукруг од седпшта бно је испресецан степенпцама, које су као подупречницп ишде с дна до врха. Горн>а седишта беху од нроста камена а доња од дрвета. Ирви ред (лдоебаба) беше одређен за впше властп н за дичности, које су се ма чиме оддиковаде; средње место у првом реду, бидо је одређеио за свештеника бога Дионисија. — 'Одхувтда је сачињавала средину између цозорнице н седишта; у срединп био је одтар са кипом бога Дионпспја, на коме се пре почетка представе приноснла жртва богу. Она је била патосана мермером и стаЈалаје као н хИсстдор под ведрим небом, а састојала се пз два дела: из једног вишег до позорнице, на коме је хор играо, н до кога је долазио преко малих дрвених степеница, п из другог нпжег, до седишта званог хоу(стца, у чијој је средини био номенути одтар. — АоуеТог (позорница) бпла је уздигнута на каменом подножју за 12 сгола, отворена према седпштима, а затворепа с остале три стране и покривена слабим кровом. Под позорницом била је дворана на сводовима, где су се одевали нредстављачи; дпо позорнице престављало је палату на три спрата са тројнм вратима (ређе пет); из средњих излазио је први представљач (лдштаушпотгЈд) из деснпх други (бегтедаушгтгјд), а из левих трећи (тдиауш^кгтгјд). С обе стране позорнице стајала су два покретна стуба у облику призме, од дрвета (пед(ахго1) на којима су бпла по три разна украса. Тп су се стубови могли по погреби окретати, кад се хтеда показати каква иромена призора, јер се дно позорнице ретко мењало, па и не знамо како је то бивадо. Представе нису биле са свим просте, као што се то могдо мисдитп; Грци су пмалн и машинеРПЈа; главније су бпле: 1) &ео1оуе1ог>, даска, која се спуштала ужетима с виснне па позорницу, и на Н.ОЈ бн се појавио какав бог, којп би нмао да реши Драмски зандет ((1еиз ех тасћта); 2) а1 ш дцџа опет даска, на којој су се представљала поједпна д пца, како се дижунанебо; 3) рдогтеоог буре

пуно камења, које се ваљадо, да би се подражавало грмљавинп; 4) $хг V х Хгјџа мала на точковима покретљива позорница, на којој су се взнашала дица, која су се замншљада у кући. Тако Клитемнестра у Есхидовој трагедији „ Орест ,« не убија Агамемнона и Касандру на позорнипи, већ посде убијства изнесена су њихова тела пз палате на енкиклеми, Хор је улазио на орхестру кроз уласке позоришта звапе п(хдобо1, куда је и публика пролазила, Двојако: хаг:а <гто(хог<; илп хатсс ^гуа. Првп начин (хат.а <7то < хоус ) био је, кад је хор улазио у три реда ио њих иет (у трагедији), или у четири реда ио њих шест (у комедији); други начпн (хати &уа), кад је хор улазпо у иет редова ио три (у трагедпји), илн у -«есг редова ио четири (у комедијц). Испред хора пшао је свирач (аЛетуд), свирајући у дииле (аИод). Не зна се поуздано, какав би положај хор заузнмао, кад бп дошао до одтара, као ни то, како бн играо, док је стајао на орхестру; зна се само то, да бп за време представе окренуо леђа публицн и стајао увек нрема позорппцп. Представљачи су имали на ногама котурне (у.о&оогос), неку врсту цинела са врло дебедим ђоновпма, да бп пзгдедали виши; на образу су имали маску (ттдотшпа), коју су често мењалп, да бн прпказивалп разне лпчностп; одевени су били у хитон (%1тмг), неку врсту кошуље без рукава опасане поЈ'асом, и то јасне боје, кад су ирестављали весела лица, црне боје за жалосна. Впше хптона ималп су по некад илашт (1џаиоV). Хор није имао ни маске ни котурна. Представе су се код Грка давале само 2 пута у години, п то: за време Ленеја у Јануару, кад су се представљале и комедије и трагедије, и за време великих Дионисија у Марту, кад су се представљале само трагедије; обе ове свечаностп биле су у славу бога Дпописија. Први Архонт био је управљач свечаности велпкпх Днониснја, а Архонт краљ Ленеја. Обе свечаности трајале су по три дана. За те свечаности спремили би писци своје трагедије или комедије и предади би их Архонту. Кад би он по прегледу трагедпја допустио писцима, да се надмећу за награду, дао би или хор (/одог бсбогао) т. ј. одредио би им једног хорегу, каквог богаташа п три представл.ача. Хорег је био дужан да пађе једног учнтеља хора (ходоб^бавхаХод), свирача и да образује хор, који се састојао у трагедпјама од 12—15људн, у комедијама од 24 човека, са хорифејем — вођом хора — (хоогџаТод). Сем тога он би морао да нази, да се хор добро извежба, да му набавп одело п да га пдати за пробе и за представу; тако је исто морао да пдаћа