Prosvetni glasnik

752

ПАУКЛ И НАСТАВА*

н учитеља хора и свпрача. Представљаче и писце плаћала је држава. Три су бпле паграде, које је одређивала комисија од 10 судија , бирана од Архонта коцком. Ови су се морали заклети, да ће одредити награде према заслузи. Пре почетка представе изашао би гласник и казао име писца, чпји ће се комад представљати, па би на то представа отпочела п трајала од јутра до мрака. Улазна цена била је 2 обола; сиромаси су добивали новац за представе од државе (9еодмог). Ред у позоришту одржавали су чувари са шибама у руцц (уарбогхоО. Кад би хорег био какав велпки богаташ, частпо би публику смоквама пли слаткишима. — Робови нису пмали приступа у позориште. Грчка је трагедија' пмала пет чинова, који су обпчно бпли пресецани песмама хора. Деловп њепп јесу: 1. пдоХоуос I. чин, пре доласка хора. 2. п<х(>обод лирски састав, певан од хора при уласку у позориште. 3. 'Епенгббсог пдшгог II. чпн. 4. Лтамџог пдмтог или прва песма отпевана од хора на месту, супротно пародосу, коју хор пева пдући. 5. 'Еттемгобмг бегтвдог III. чпн. 0. Л тпгццоу бегЈтедог друга песма хора у месту. 7. *Егпнго'б1,оу тд(тог IV. чин. 8. Лла<пџор тд(тог трећа песма хора на месту, 9 ."ЕХобод V. чии. * * * I. Први велики трагпчар био је Есхил. Он се родио у атичком селу Елеузису 525 г. пре Хрпста. Био је славан песник, храбар војник, добар грађанпн н побожап човек. Као војник учествовао је у свпма ратовима, које је љегова отаџбина водпла против Персијанаца, те се борио на Маратону, Саламипи и Платеји. С тога су све љегове драме прожоте патриотским и религиознпм усхићењом. Као свештенички син васпитао се у побожнпм питагорејским наукама и услед тога добио оно иостојаио верско предуверење, које га је наиравило у времену, када се сумња у божанство већ почела увлачпти у духове, најпобожнијим грчким песнпком. Ти првн утисцп, које је добпо у младостп, допринеше много особини његовог мпшљења и озбиљности његовог карактера. Али, главна његова религвја беше љубав према Грчкој и Атини. То најбоље сведочи јунаштво, које је показао у биткама код Маратона, Артемизије и Саламине, ајош боље

његове трагедпје ТЈерсијанци и Еумениде, од којпх је прва триумфална песма Грцима, победиоцима великог источног царства, а друга прослављење Атиие, чуварице правде и њених установа. У двадесет петој годпнп пзађе први пут пред публику са својом 1рилогијом (т. ј. трп трагедије и једпом сатиричном драмом), да се надмеће за прву награду са Керилом и Пратином, али му не би досуђепа. Тек 484 год.: однесе прву награду, коју је после врло често добивао. Од 471—468 год. пре Хр. бавио се у Сицнлији, у двору тирана Хјерона, камо је отишао из непознатих узрока. Ни по чем не можемо казати, да је и он бпо један од оних као Пиндар, који су ласкалп тиранпиу; ипак бпсмо радије забележили, да је остао целога свога жчвота у Агини као Софокло. На пољу драмске техпике Есхило је заслужио да се помене с тога, што је проширио дпјалог а сузио улогу хора, пошго је увео и другог представљача; доцније је употребљавао и трећег, по примеру Софокла, чије су све драме писане за три представљача. Хореута (чланова хора) беше код Есхила дванаест; Софокло повисн тај број на аетнаест, те Есхило усвоји п ту промену. 0 својнм драмама сам Есхило каже, да су остаци са велике Омврове гозбе; и право је пмао, јер су му трагедпје прави одломци епопеје, пуни сјаја и неког тајанственог величанства. У свим овим драмама истпче се Судбина и Немезнс, божансгвена љубомора, која ни једноме смртнол^е не донушта, да пређе гранпце среће нли величчне, које је она одредила, а обе уливају у душу слушалаца узбуђење и страх пун предрасуда. Борба са овом сплом, која држи човека спутапа у хиљаду окова, тако да га ни иајјачи људи не могу увек размрсити, подстиче га на дрска предузећа и охола нрезнрања, која дају песниковим лицима надчовечански изглед. Како су величанствени призори између Зевсовпх посланика и Прометеја, тога јунака, који својом енергијом против зле судбине и мржњом на неправду представља човечанство, у коме је Атипа победитељка па Маратону и Саламини могла у пеколтЈО упознати саму себе. Замисао је тако шпрока, да су касније генерације могле видетп у Прометеју слику Орацијевог мудраца који велп: гтра^гЛшп {'еггеп1 гитае, зг Шиз таШиг огИз,"') пдц Христа, који искупљује човечапство својим патњама; Херакла, убицу чудовишга, ослободиоца жртава, који у Кавказу кида ланце Урановог сппа, и којп ће доцније раскннутн и ланце духа. Најпосле уз Прометеја ће се придеиути '). Ако се цео свет сруши, неустрашљнвда ће затр« иати развадиае.