Prosvetni glasnik

ГРЧКА ДРАМА

свету пред богом Дионпсијем, оцем драме и судијом при тој препирци. Еио тог одломка: Есхил. — Одговори ми: чему се човек диви код песника ? Еурппид. — Ззеговнм вештим санетима. Есхпд. - Онда погледај па л»уде, које сам ти био оставио онако велпке п ваљане. Онп нпсу тада избегавали јавне послове, нигп су били, као данас, говорнпцп по раскршћпма, шарлатанп п пргпредењаци; они мпшљаху само о рату. Диониспје. — А како сн их тн паучио храброгти ? Есхил. — Пишућн драме пуне духа и Марса. Дпонисије. — Које ? Есхил. -- Седморицу аред Тивом , на затим Персијанце То је предмет, који треба да обраЈ)\ју песници. Како су корисвп билп најславнији међу њима. ОрФеј нас је научио светнм тајнама и ужасавању од убијстава; Музеј лечењу болести и оракулима; Езиод нољскпм радовима, добу сејања п жет»е. А зар и божанствени Омнр није стекао ваљда своју бесмртпу славу великнм лекцијама, што нам их је дао? Зар од њега ннсмо научили вештину оружања и храброг борења? Од њега сам ја позајмио Патржле п Теукле лавског срца, да бн улно сваком грађашшу жељу, да се поведе за њпма, кад затруби убојна труба. Али им нисам приказивао бестидну Федру и мислим, да нисам ннкад изнео на позорницу какву заљубљену жену. Есхил је умр'о у Сицилији, камо је по другн пут отишао на позив Хијерона (455 г. пр. Хр.). На његовом надгробном камену читалн су се ови стихови, које је сам саставио: „Овде почнва Есхнло. Рођен Атињанип умре у плодним додинама Геле. Чувена маратонска гаума и дугокосати Међанн рећи ће, је ли био јунак; они су га впдели." Атина ннје узела у обзир ово својевољно заточење великог песнпка, Неколнко година после његове смрти, беседник Ј.пкург поднже му сиоменпк, псто као СоФоклу и Еурипиду, а указом се нареди, да се њихова дела прешшу о државпом трошку, и чувају у државној пнсарниди, а да се глумци морају прц представљању тачно држати аутентичног текс га. II. Софокло се родпо 496. г. пр. Хр. (по подацима Магтог Рапита и ) у селу Колоносу, које је било десет стадпја далеко од Атппе. Огац му беше ковач оружја. Женио се два пута, н са обема женама имао по једнога сина. Родптељи су га лепо васнптали, тако, да је још као дечак од 16 година

755 предводио хор младића, који су певади, играјући око троФеја, химну победе у саламинском рату. У политици се истицао толико, у коликојето морао као сваки поштен Атињанин 1 ). Ипак је извршио по коју важнију политичку мисију. Тако је 440 г. пр. Хр. пшао с Перикдом против Самнићана. Атињани су дали том ведиком државнпку песника за друга, што су добро зпали, да песма и рат једно друго допуњују, и да рагоборне и ватрене речн вреде исто толико, колико и тактичне комбинације. 415 г. ишао је као стратег са Никнјем, а 413 г. бп пзабран за члана пдо^ог^-ос, већа десеторице, који су стајали над народном скупштином, из чега се видн, какио је поверење ужпвао у народу. Као трагпчар однео је прву награду у 28. год. (468 г. нр. Хр.), коју му је досудио Кимон и 9 њихових војсковођа, кад су при повратку са сдавне победе над гусарпма у Мнросу, ушди у позоришге п на иозив Архонта нресуднли о награди 2 ). Од тог доба иисао је Софокло ненрестано трагедије 60 год., и 20 пута однео прву награду, иначе свагда другу, и само једном трећу, док је Есхпд однео прву награду 18 пута а Еуриппд само 5. Адександриици знади су за 130 његових комада, од којпх 17 нису сматрали за чисто његове, те по томе пзгледа, да је сваке друге године писао по једму тридогију. Есхил и Еурипид провели су последње дане свога живота у туђој земљп, док се Софокдо није никуд удаљавао од Атине, коју је прослављао у своме Триитолему, називајућн је огњиштем јелинске цивидизацпје, а у Едиау уточиштем високпч невољника. Чујмо само, како он опосује Атпну: „Странче, ти сп дошао у најдепшп земаљски предео, у земљу брзпх коња, где славуј умнлио пева под светпм лишћем, заклоњен од сунчане нрипеке н од зимњега мраза. Туда Дпонисије шета с шшФама, својнм божанственим хранитељкама; ту на небеспим росама увек цвета нарцис, круна великих богиња, п златпи шаФран. ЦеФис разлива своје бистре и свеже воде по додппи, боравку Муза и АФродита са златпим нлетеппцама Азија и Педонсово острво немају свете маслпне, коју чува Јупитер п плаве очп Мпнервине, ни својих лађа, које, тераненашим рукама, скачу по таласима као супарнпце Нерејида." Софокло је аспвео 90 год , умро је дакле 406. г.; на тај начин впдео је својим очима ону ведичину, до које се Атина нопела, као п почетак њеног опадања, али није дожпвео дч чује кобно нме Егоспотамоса. Спмијас из Тиве саставио је за пес!) Јин и:ј Хијооа. ' 2 }» Шутарх, живот Кимоцов, 5.

97*