Prosvetni glasnik

Н\УКА П

АГГЛНЛ 4

јунака у Омировим борбама наћи ћемо јунаке у ндејама; најпосле ћемо показатп оно славно проглашење права савести, које је прошло кроза све векове, и на коЈе су се позивале све жртве неваЉалИх закона. КаД зла судбИна задеси каквог човека, Оофокло миС.ји , да је тај имао ме^у П |)еЦиМа каквог крппца. Казна претпоставља грех ; суд божји Лагано долазп за поједннце, као год што суд иеСорије касно долази за народе; закон наслеДног испашЈања грехова објашњава ову неправду солидарношћу тоГа. ;0 најнесмотренИји човече! одговара Едип Креону. На кога мислпш да падају твоје увреДе ? Зар на мене, старца, пли на тебе сама, којИ ми пребаЦујеш убијство, родоскврност, нехотичне несреће, које су ми богови послали, штО су без сумње љути на наш род због каквог старог греха ? Ти мени Ие можеш с правом пребациФи нн жениДбу с мајком П11 убијство оца." Ето како се издаже ово веровање у казну божшу, у коју п данас у поЛа верује И псторпја и наука : Наследник је крви инаследник греха. Али има нешто и доброга на овом тако оПаком свету, а то је, што се напосЛетку прпзнаје невиност; пошто је Еднп испаштао грехове свога роДа, удари гром и чу се глас, гДе виче ; „Едипе, шта чекаш ? шта се не журиш, дођи.* Њега нестаје у сред муња, које осветљавају шуму Еуменида; то је апетеоза, онје примљен међу бдажене. Кад Креон пзиђе с позорнице, хор оставши сам према публицИ, прича јој, како је човек у многоме савладао ирироду, па усдед тога п богове, поред њине љубоморне завпстп : „Пун је спет чудеса, између којих је највеће човек. Оп савлађује море, које се пснуши, и терап од ветрова крчи себп пут кроз валове, који брује. Сваке године вуче по земљи рало од плуга н тера коња да преврће бразде. Зна вешто направити мрежице, у које се хвата лаки тичји сој, дивље животиње и влажни становницп мора. Својом вештином укроћава дивљег госта шума и натерује коња с лепом гривом и дивљег брдског бика, да сагну главу под јарам. Он се прплагодио речнма, мислима, које су брзе као ветар, законцма згодним за уређење државе; оп зиа сачувати свој стан од домашаја кпше и мраза. Пдодан у проналаску средстава зна се очувати од сии ЈУ удараца, којп му прете; он је пронашао ћа и начин, како да избегне болестп. Једна само ствар има, којој неће моћи избећи, а то је смрт " Ми смо навикли слушати оваке беседе, иа им се не чудимо. Али како су оне морале дејствовати на слушаоце, којима је глава још била пуна Проме тејеве легенде, коју им је Есхил онако лепо пс- ј причао? Најзад је Титан победио; ватра и вештиае, 1

које је он дао људпма, направиле су их господа рима света; и два велика песника атинска слажу се у прослављању ослобођеног људства од Немезе, али не оне, која казни гордост, већ она која задовољава завидљиву љубомору олимпијских богова. Ове су мисли величанствене, али овај песник има у Антигони и других, које још даље доииру, јер ће их гоњенпцп свпју времена понављати и најпосле ће тиме и успети, да униште гоњење. Ни јеДан СТарији иесник није изнео један тако чист тип, као Што је ова Едипова кћи, која је јунак а При том остаје жема, одана до смрти братској и оЧинској Љубави, која гордо иде у сусрет ужасној смртп, плачући за својом проиалом младошћу и неокушаним уживањима животл. Тирану, који од ње ТраЖи безбожно дело, противи се она, износећи му прадедовске обнчаје и природни закон, који јој налаже, Да не прцстане. Оаа се из буни против државе, већ извршује свету дужаост, коју јој налаже домаћа вера. Врат јој је умро, не треба да пзгубп и други живот, оаај иосде смрти. Креон. — Знаш ли ти за моју забрану ? Антигона. — Знам. Али тај закон није издао ни Зевс ни Правда- Одлуке једног човека не могу имати превагу над законима ненаписаним, који су иеиромењиво дедо богова. Они нису ни од данас ии од јуче. Они су од сваког дана... Да сам пустида, да тело мога брата остане несахрањено, бида бих несрећна; за остадо не марим. Она хоће да однесе собом у гроб, где ће наћи иаграду за своје дедо, заслугу свог пожртвовања: „Морам дуже временада се допадам боговима, што су под земљом, пего људима што живе овде на земљп; кад одем к њима, остаћу тамо за увек." Затим кресне Креону у липе ову последњу и дивну реч : „Срце је моје створено да љуби а не да мрзи." Ето такав је Со 10кдо, тај геније чисте лепоте, а његов је век заиста прво пролеће човечанства. III. Еуриаид се родио ио некима 480. год. а по некима 482. г., што је а вероватније; јер сам Ератосген каже, да је први пут изашао пред пубдику са сиојом драмом 455 г. а у 26. год. свога живота. Отац му је био крчмар а мати ииљарнца. Проводио је мучан живот, јер се у кући свађао са женом и разводио се с њом, па није ни чудо, што се на његовом лицу никад иије иојављао осмејак; у позоришту су се ретко кад допадади његови комади, често су и извижданп, а на 80 трагедија добио је само 4 црве награде. За супарника је имао АристоФана. И смрт му је била грозна, јер је умр'о од уједа бесна пса; најпосде ни гроб му не оставише