Prosvetni glasnik

ГРЧКЛ

759

на миру, јер нека скаска вели, да до његова гроба у Маћедонији хече извор отровне воде. Но поред свега тога, Еурнпид је велики песник, а и данас најпопуларнији грчкп трагпчар. Између њега и његова два претходника има само која годииа разлике, а међутим пзгледа, да је црошао читав век, јер док је Софокло сликао људе онакве, каквп треба да су, Еурииид их је сликао онаке каквп су. 1 ) Ако га упоредимо с Есхилом, разлила ће још јача бити међу њпма, јер позорпште се спустило за читак степен. Божанства, у место да владају представом, служе као машине (Веиз ех тасМпа), бпло за прологе, било за решење каквог заплета. Пошто су представе још неке религиозне свечаности, иесник је принуђен, да ириказује народу старе идоле, али он сам више у њнх не верује, и многи га разумеЈу, кад каже иммеђу редова: „И у божијим и у људским стварима нлада велика збрка." У трагедијама СоФОкла и Есхила јунаци се боре против судбине, а пророчишта су глас божији. Еурипид представља својејунаке, како се боре са страстима, а слабо га се тиче, да ли ће их богови зауставити. Сиа релпгиозна или енска прошлост грчке ишчезава у његовим драмама. Нема више богова, да бране Афродитине и Аиолонове жртве. Јелена је проста блудница; Менелај будала, који због једне неноштене жене упропашћује толике л>уде; Орест обичан убпца. Драма се не збива више између неба и земље; она је у срцу човечијем. Као што ми сада радимо у позоришту и оа полаже мног© на изглед, те износп напозорницу: ОЕленане старце, који се једва вуку и тужно узвикују, људе у дроњцима изнурене од јада, болести, несреће и сваковрсне беде; ако су краљеви, он им одузима достојансгво, те тако овим и сличним средствпма нобуђује сажаљење илп ужас. С тога га Арпстотело п сматра за највећег трагичара, али је он и најдирљивнји, јер док су његови претходници представљали јунаштво, он је сликао само човечје слабе стране. АристоФан га називље развратннком вароши и непријатељем богова, али ми мислимо да бп тај назпв пре заслужио аутор Аизистрата и Тица. А одакле ова разлпка? Од Маратона до Егослотамоса догодила се у Атини велика промена. Нестало је оних осећаја и веровања, која су ову варош толико уздигла. Донде су влвдале две речп: богови и отаџбина. Алп богови умпру као и људи а идеја отаџбине може да нропадне, ако постане сувише растегљива. У Агори, Серамику или у вртовима Академа, расправљала су се разна питања, друкчија од оних, која је слушао Милтнјад и Ки') Аристотела: агз роепса.

негир; ту се говорило о уметностима, науцп, фплософијп ; уметност је преображавала стара божанства : наука пх је убпјала објашњавањем ; ФилосоФија је порушила старе науке и учнла људе, да буду светски грађани; соФистпка је узимала у помоћ вештину речн н смелост духа, учећи иоређати лепо мпслч, да би могла увераватп људе о ономе, што је хтела, да они верују. У души Есхила и СоФОкла одјекује Саламина и разне скаске о боговпма; Еурипид чује друго што шта. Он се смеје чудесима богова, њнховпм бестпднпм љубашша; Л.еднном лабуду, сунцу које је скренуло с пута, да не впди Атрејеву гозбу; „То су ириче, вели он, које су пронађене, да сезастрашује свет п богате храмови." Аполон код њега не заповеда више Оресту, да убпје маЈку: већ у место њега некп демон. Њега не гоне више Ерпппје, већ грижа савести. Херакле не верује много у своје очпнско порекло, па кад му Тезеј прнча Јупитеров живот, који нпје баш најморалнији, тај Јуначина, који није много бпстар, алп за то поштек, одговара: «Ако су богови развратни они нису богови." — Једно лпце у некој изгубљеној трагедијн виче : „Јупктер ! шта је то Јупитер ? Знам само у толпко, што сам чуо, да се о њему говорп." Ето како вене и оиада гнздаво цвеће, које је скаска посаднла дуж веселог путп, којим су Грци тако дуго ншли ! Пре Еурипида све беше божанствено илнјуначно ; с њпм све гостаје човечпо, хорнзонат се сужује. Ну, ако ои не вндн тако далеко, нрознре боље. СоФпстика је такође нмала утицај на овог песпика; тај се утицај опажа у свнм његовпм делима, кат, он декламјје, у место да дпра, кварн најстрасније беседе хладним нзрекама н високим фнлософскпм разматрањпма; с тога Квпнтнлнјан п препоручује Еурипнда адвокатима. Али његове драме имају другпх лепота као: Финоћу мнсли н тачну аналпзу осећаја, с тога су п његове драме бпле добар мајдан за његове наследнике. Колико су онп моглп наћп у њима лепих моралних ноука! За Еуринада митологија је била песничка Фантазија, а обреди су му пзгледали смешни. Међутим је нмао високи нојам о божанству, као што се то почело јављати код уминх људи. Тако и он верује у разум (2о'уод), који је, но Хераклиту, почетак свију ствари, и у Дух, који, но Анаксагори, све може и све зна, н уиравља вншњем Богу ову лепу молитву : „Теби вишњи господару, ма којнм те именом звали, било Зевсом бнло Хадесом, нриносим ову жртву и ове колаче од чистог брашна. Ти држиш између небеских богова Зевсово жезло и унрављаш с Хадесом подземним светом. Пошљи светдост духа смртнима, који хоће да дознају, одакле