Prosvetni glasnik

ГРЧКА ДРАИА

761

томе се упознају, отму заједно шш, донесу га до обале, унееу у дађу и отиону се сретно у бегство. С тим, изгледа, да је радња готова, али се у то бура диже и гурне лађу натраг у нристаниште. Тоас се спрема, да их гони и ухвати, али у то богиња Атина (Беиз ех тасћта) помоћу Посејдона утиша море и онп сретно умакну. Дакле, како видимо, евде се г.адња већма заплела, како би била интереснија. Еурипид је провео иоследње дане свога живота у двору маћедонског краља Архелаја, где је умр'о ио свој прилици 407. пре Хр. IV. Трн велпка грагичара, о којима смо говорили, имали су и својих следбеника, такмаца и ученика, међу којима су бплп и многи њихови сродници, али им ни један од њнх није дорастао, па да се може с њима упоредити. Сем тога њихна су дела сва изгубљена, а из оно мало одломака што су нам преостали, није могућно о њима дати тачна суда. После трагедиЈе, која је мало по мало почела да опада, добивала је код народа наклоности кемедија, у којој се огледа ненадмашна плодноет грчког генија. И ова врста драмске појезије развпла се из свечаности у славу бога Дпонисија, само што она стоји у вези с малим или аољским Дионисијама (тсе џмхди хсс1 та хат аудог/с Л^оггЈвш), кад се славпла берба и људи били весели. Главни део ове свечаности сачињавао је Комос (хшџос): тумарање пијаних младнћа у гомили по улицама уз нратњу музике, иевања и играња. Уз то би се носио н Фалос (<раЛАод), символ плодности природе, с тога и песме, које су се певале зваху се фалафорске иесме, пупе шала упућених на људе, које би сретали иутем. Доциије, као код трагедије, један би из хора навукао маску, подражавајући ономе, кога је писац хтео да исмеје, а хор је прп томе играо разне улоге, па често представљао и какве животиње. Икарци нриписују себи славу, да су пронашли комеднју; други веле, да јој је колевка у Мегарп, одакле је и први писац комедије Сузарион, ма да Аристотел сматра за првог ппсца комедије Хионида. Комедија је имала исту поделу као п трагедија, само што су јој стазимн (ггтскиџи) краћи, јер је хор уплетен у радњу. Алп ипак има нечега, што не налазимо у трагедији, а то је иарабаса. Њом се завршавала комична представа, а добила је то име с тога, што би се хор, који је дотле разговарао с глумцима, окренуо (ладараЈга)) иублици, и њој говорно. Ово су њени саставни делови: 1. хоџџапог кратки поздрав глумцима. орооввтни гаасник 1892.

2. паоссвсса/д гов'{> о јавним пословима опште важности, нанисан скоро увек у ананестпма. 3 пг1уос или џа-/.о6у пасаж у анапестичном диметру. Довде би говорио хорифеј у име хора, а сада настаје подела хора на две половине. Прва половина пева. 4. Зсдосрг} иди религиозну оду. Затим хориФеј. одводећи прву половипу хора, пева. 5. 'ЕлСдууџа шаљив поздрав у трахаичним стиховима; па друга половина почне. 6. 'АгткУтдо(рг\ оду слпчну строФИ, и најпосле 7. 'Агт1еп(ддт][1а сличну песму епиреми, коју пева други хорпФеј, полазећи са позорнице, с другом половином хора. Комедија се дели на три иерноде: стару комедијгЈ од персијеког, иа до краја пелепонеског рата; средњу комедију до Александра великог, и нову, која је трајала 80 год. после Александра. Стара комедпја броји нреко 40 писаца; средња преко 50, а нова впше од 60. Сам Атенеј написао је 800 комада, АнтиФанес 260, Алексис 245, Менандер 108. Алп од овог великог богаства иреостали су нам само одломци; од АристоФана имамо само четврти део, а само два комада обележавају карактер средње комедије; нову познајемо по Терепцију и Плауту, који су подражавали грчкпм писцима. Краишос се сматра творцем комедије, јер јој је дао уметничкп облик. У место пусте шале унео је у њу више достојапства, пренео је на богато нолитичко поље п иочео да претреса сва важноја религиозна н социјална питања, непрактичност ириродне ФилосоФије, брбљавост и спекуланство соФиста, пропаст породица, модерно васштање, па чак музику п појезпју. Али у томе се често претеривало тако, да ни иоједпне личиости нису остављане на миру, па кад је већ бпло дошло до личне грдње и увреде, држава је морала одредити граиице, забранивши, да се на позорницу Шјносе и грде личности, које су још у жпвоту. Но доцније се та забрана укине, али су опет за то остале неке глобе, које су морали ипсци плаћати, кад би претерали у грдњи. Најбољн предсгавник ове врсте ањижевности бпо је АристоФан. Он се родио 448. год. (пре Хр.) у Атини. Ишло је у Егпну, насеобину атппску, где је имао нека добра. Са женом је добио три сина, који су познати као писци комеднја. Рано је оћелавио. Од његових многобројних дела познате су биле старима 54 или 44 комедије. ЕБихове одломке и натписе сакупио је п нздао у две књиге Мајнеке (1,е1р2Ј1§ 1860). Прве комедпје ноје се усуђпвао и:;носити иод својим именом, већ су се тогаиримила два његова пријатеља Филонидес и Калжтратос\ 98