Prosvetni glasnik

98*

ГРЧЕА драма

763

кад би анао од ирнлике читати. Репубдцка за управу ! не тражн ни мудра ни поштееа човека. Њој треба везналипа и нитков. Дијадог се наставља и даље у том тону; па дође изненада Кдеон, вачући по обпчају демагога, који су у власти: „Јаох се вама, који неирестано кујете завере против народа!" На што хор одговара, навивајући га лупежем, несрећаиком и злобником. Клеон. — 0 старн хедиасте, братијо од трпобола, које ја раним вичући и на добро и на здо. помозите ми: заверенпци ме бију! Хор. — И право је; ти гуташ народно бдаго. Клеон.— Признајем, лопов сам! Хор. — 0 ниткове, бестидни дрекавче! ти си узбунио нашу варош, те је она као бесан поток, а тп наместио си се на врх стене, па изгдедаш, кад ће да стигне данак, као што рибар вребадолазак рибе. Коњаници су представљани четири године посде Периклове смрти, када још није бидо тако рђаво стање у Атини; у Зољама, које су представљане 423, напада се још јаче друга демократска болест, страх од пздајства. Једно лице у тој комедији вели: „За нас је све завера; за 50 год. нисам чуо ни једном говоритп о тиранству. Данас је та реч на пијаци врло обична, као слана риба. Кад неко тражи круине у место ситне рибе, трговац одмах впче: ето овог човека, мирише страшно на тираиство. Кад неко тражи црна лука да зачиаи ђувеч од рпбе, трговац га гледа попреко и каже му: да не цпљаш и ти на тиранство?" (Стих 488 п след.). Плутос је алегорички комад, у ком пребацује богу богаства његово слепидо, јер неправедно делп богаство; тако су будале и неваљалци обично богати а поштени п паметни људи сиромасп. Овај се комад представљао два пута, 408. и 388. год. Овде видимо и сикоФаната, којих је било врло много, као што то у опште бива, кад је уарава у рукама оннх, којп више воле популарност него правду. Кремид. — Јеси ди ти радник? СикоФант. — Сматраш ди ме дакле доиста за будалу. Кремид. — Да ниси трговац ? СикоФант. — Служим сз тим именом, кад ми то иде у рачун. Кремил. Па онда ти немаш никаква занимања. СикоФант. — Не, Зевса мп! Кремнл. — Од чега дакле живиш, кад ништа не радиш ? СикоФант. — Надзнравам јавне и нрпватне осдове.

АрнстоФан нпје праштао ни боговпма; тако је за њ Меркур пробисвет, заштитник лопова, Херакле изелица, који је увек гладан; Бахус син чутуре, ленштура, који је увек жедан. Па ни Нептуна, Плутона, па ни самог Јупитера ппје штедео; тако Плутос каже о овом посдедњем, да је киван на све пошгене људе. Он поштује само Минерву и Цереру, које у остадом у Атини није ни смео нико вређати, ади опет зато и боговк, добродушни као и атински народ, нису му се осветнли посредством својпх свештеника и других чувара њихових обреда. И друге вероисповеди дадеко строже претрпеде су гадна нсмевања, која су занимада верне и нису их саблажњавала. Тако је било и код Грка, које је још Омир на то павнкао. Али оваке шале могу бити без носдедица, док у народу има чврсте вере; а кад озбиљни људи стану потресати веру из темеља, бацајући међу светину нове мисди, од којих храмови постају пустп, онда она губи поуздање у саму себе, и таке шале постају опасне. Редигије су обично чврсте, те тако се не сме казатн, даје АрпстоФан уздрмао редигиЈу Атнњана; али он је свакако помогао, да се изопачи. За нас јелпнски боговп, ти дивни предметп појезпје и вештине, живе увек, и ннје нам бог зна како нн стало, шго су толико нападани, кад помислимо, да је пропаст иолитејизма раширида моралну свест човечанства. Али то је упроиастило Грчку, јер су њене маче државице биле таког склопа, да се за њих може казати: „ ироиала вера,ироиала и држава АристоФан исмева нарочито богове у комаду Тице. (456 г.). То је дивна сатира нротив лакомислености Атињана и сањарија пустог живота, којима се је народ радо одавао. Ту напада људе, који чине саме глупосги, и богове, који уирављају рђаво светом. Садржина је ова: Два Атињана Пејстетер и Еуедиид, сити Атнне и њеног бурног живота, одлазе, да потраже свог старог пријатеља Тереја. Нађу га у некој нећнни, и ту се, на његов познв, скупи велико јато тица. Њима Пејстетер држи беседу, у којој износи мисао, да треба сазидати тичју варош у ваздуху ре <реАохохх^у(а. Ту се пародују свечаности, коЈе бивају при оснпвању једне ведике варопш. У то дође послапик и јави, да тице већ зидају варош и да је скоро готова. Сам Пејстетер сумња, дајето могдо тако брзо бити, а богиња Ирас нотврђује ту сумњу казавши, да на свом путу с неба на земљу, није ништа тако што опазила. Али људн верују и већ се неки јављају, да се тамо преселе, ирестају нриносптн жртве боговима и почну поштовати само тице. Богови се препадну и Зевс прави уговор с Пејстетером, коме предаје управу вароши. На крају