Prosvetni glasnik

764

наука и

настаба »

комада појавља се Пејстетер с краљпцом и Зевсовим жездом у руци, праћен од јата тица. Видели смо у Копаниципа, сатиру против Клеона, како је АристоФан нападао 1 .а демократску уираву у Атини, јачи у томе и од самог Платона, великог неиријатеља демократије. С тога овај и признаје АристоФану велике заслуге у борби нротив демократизма, дајући му место у Симпозијону одмах до Сократа и шиљући Дионисију Сиракуском Ахпјонане и Коњанике , кад му је овај изразио жељу, да се уиозна с атинском управом. Колико је Платон доштовао АристоФана, види се још и из ових његових речн: „Грцв, т^ажећи неразрушиво светилиште, нађоше АристоФанову душу." Па је ли тај политички песник, коме је у Атини све било црно пред очима, те је тражио лека у прошлостп, имао каква утицаја? Никаква, јер народи, као ни реке не могу се враћати натраг, оним истим током, којим су сишле. У очима оних, којима се садашњост не допада, прошЈост има појетичну боју, она му пзгледа румепа као брежуљци, које залазак сунца пред вече обасја руменилом. Атинске прошлости нестаде као што све нестаје на свету, а појавише се нове погодбе живота. АристоФан напада на те нове погодбе, јер их не појми или неће да их појми. Он неће да зна, да положај једне вароши, царице на мору, пуне трговаца, иидустријалаца, иомораца изискује демократску уираву. Он неће да зна, јер њемујеглавно да исмеје. Хвала је досадна, а карикатура се допада; н тако он изврће сваку сгвар, па и пајбољу, изиосећи за узрок најозбиљнијих догађаја, најсмешнпје и најситније околности. „Грчка је водила рат због три блуднице" каже оп циљајући тпм на тројапски рат. Има још три комедије од оних, које су до нас допрле, што су пуне напада на демократску управу, то су: Ахарнани, Еклезиацузе п Мир. У Ахарнанима и Миру напада на оне, који би хтели рат и,јиосећи благодети мира и сматрајући га оиштом жељом. Оне су се и иредстављале после Никијевог мира. Ево како хор састављен из сељака кликће, кад је мир закључен: 0 весеља! 0 радости! Нема више шлемова, ни сира, ни дука. 1 ) Не, нисмо ми жељни рата. Ми волимо да иијемо у добром друштву поред топлог огњишта, на коме праска суво дрво, осечено у сред лета; тада се пржи на жеравици грашак а жир запреће врућпм пепелом Не, ништа није тако пријатно као ћаскати с пријатељима, док киша на нољу пљушти, задивајући наше земље. Дед жено, скувај три мерице пасуља, умешај мало кукуруза и дај нам смокава Нек ми се донесе дрозд п ') Храна војничка.

две зебе; било је и препелица и 4 зеца Кад попац пева своју слагку мелодију, опда радо обпђем своје винограде и разгледам, да ли је грожђе почело да зри, гледам и смокву како дебља, н кад је добро зрела, поједем је као вештак у тим стварима; па викнем: „Та дивно ли је лето!" У Еклезиацузама (392) год.) напада жестоко на демократију и износн како се државни новац троши на приватне послове; како демагог Агирио подмићује народ новцем, да учествује у скупштини; како народ данас трчи за овим, сутра за онпм. У таком стању ствари, реше се жене, да узму у своје руке уираву државе, одену се у мушко одедо и дођу у скунштину (1хх&цс1а)-, ту изгласају закон, да сва имања, па и жене, постану онште добро. То је, разуме се, ишдо у прилог онима, којима је прпрода бида маћеха. Осим демократске уираве био је АрпстоФан непријатељ и новог начнпа васпитања. 11о старом начииу ночедо је дете учити у седмој години читати, писати, свирати у гитар, певати и гимнастизпрати. Доцније је читадо Омпрове песме, које су бнле темељ грчког образовања и разне дирске песме морадне садржине. Као одрастао младић довршавао би млади Грк васннтање опхођењем са зрелвм људима, слушањем паметнпх разговора, похађање.м гимназпје, учествовањем у тркама, у играма и јавним зборовпма. После персиског рата, васпптање је добило пови правац. Грци почеше полагати много на реторику. Ова знаност, која се пређе учила из праксе, захтеваше доцније нарочиту спрему, с њом је стајало у свезп све оно, што су мисдили, да је потребно, па да се успе речју владати светом. То је била соФистика, коју је АристоФан наиадао, као опасно средство у рукама сујетпих и себичних демагога. У Дајталима, а нарочиго у Облацима, пародпји на соФистику н Сократа, напада он жестоко ново васнитање. У Дајталими представља борбу два мдадића, мудрог (ошџдшр) и смешног (*«гатп^мЈ^који у исто време представљају два разна начина васпитања: старог, умереног и смерног и модерног, сујетног. Смешни односи победу, јер АристоФан хоће да покаже, како очајава, да ће се Атињани икада иоправити. У Облацима износи нам старог Стрепсијадеса, кога је спн упропастио својпм неуредним животом, те би старац хтео да нађе начина, како да не пдати дугове, што је тај расиикућа направио; зато га шаље у школу соФнста: „Шта ћу тамо да научим?" пита син. Стрепсијадес. — Ту се уче две врсте резоновања: право и криво. Помоћу овог другог може се добити свака парница. Ако дакле научиш криво