Prosvetni glasnik

766

НАУКА И Т1ЛСТЛВА

чудни ви женама нм девојкгша; и АристоФанје имао носла с публнком, која је била у исто време и врло деликатна и врло груба, жељна у исто време и најузвишеније појезије и најгрубље шале. Али песник није увек иринуђен поводити се за светином и тражити од ње, да га одушеви; он требадајој предњачи. АристоФан, као генијалан човек, могао је да прнвуче публику на друге прнзоре, а он пх привлачи међу тим врло често на шале најниже врсте. Неће најзад бити с горега да упознамо читаоце и с мишљењем, које је АристоФан имао о себи, и које је хтео да и други о њему има. У параболи комедије Мир , коју смо горе поменули, набраја он услуге, које је по своммишљењу учинио комедији, те узносећи себе, напада на Клеона, који је већ пре три године пао као војник пред Амфипољем, доказујући, како је он растргао зубима то чудовиште. Хор: — „Наш песник мислн, да је заслужио славно име. Најнре, једини је он,који је прпнудио своје такмаде, да се не смеју дроњцима; п ои је нрви исмејао и истерао с позорнпце ове Херкуле, којп непрестано жваћу а увек су гладни, страшљивце, који се дају тући до миле воље ; он је такође отпустио овог роба, кога су увек тералп да пред нама начпни плачљиво лице, само да бп његов друг имао прилике. да му се подсмева због удараца, које је добивао. Пошго нас је ослободио свих ових гадних шала, створио нам је велику вештину, која личи на палату, са високим кулама, пуну лепих речи, високих мисли и шала, које нису сокачке. Он не износи на позорницу незнатне личности нлп жеие ; неустрашљив као Херакле напада он на наЈвеће људе. Он пма права да каже: „Ја сам први, који се усудио да нападне пр&во на ону животињу са оштрим зубима ') Кад сам видео то чудовиште, нисам побегао ужаснут, већ сам се неуморно борио против њега, и то за ваш спас и за спас наших савезника. Због ових услуга треба да заслужкм ваше признањс." И публика Диониског позоришта, и после ње многн Атињани, који нису били из Атине, признадоше му збиља ту заслугу. Па му је и ми иризнајемо, јер ако се и није следовало ниједпом његовом савету; ако и нпје он новратио мир, ни истерао демагоге п сикоФанте, веселио је бар Атињане и насмејао их је у каквом тужном дану, као што и пас још данас насмеје. Изневши живот и дела главаих представника грчке драме, мислпмо, да смо постиглп свој циљ и исцрпли предмет, који смо себи ставили у за') Клеон.

датак. А да ли ће тако мислити и они, којп буду читали ове ретке, доказаће нам њихово одобравање — ако на њ наиђемо — које ће нас подстаћи да учинимо још ко.ји покушај ове врсте.

УТИЦАЈ ТЕЛЕСНОГ САСТАВА НА КАРАКТЕР ДЕТИЊИ. 1 ) Превео с француског Петар М. Илић Једна девојчида беше до своје шесте или седме године наметиа, пристојна и умиљата; од једном се нзвршп велпка промена у њезину карактеру: она постаде упорна, непристојна и дивља, нроленн се, стаде тумаратд по пољу, и одговараше увредама, кад је прекореваху. Њени родитељи изгубише сваку власт над њом; на сестре је непрестано сиктала; говорила је и гадне речи; склањала је и скрпвала стварл од вредности, или ихје ломила. Њена нородица помислп у почетку, да је све то услед ружне нарави; родитељн и учитељи световаху је, прекореваху, па п кажњаваху: на послетку прпсете се, да се обрате лекару. Овај прегледа девојчицу и нађе јој очи усијане, беоњачу закрвављену, главу у ватри, руке и ноге хладне, канал за варење поремећен. Даље дознаде да нема апетита, да радије спава на влажној земљи него ли у свом кревету, да радо гаца но блату и т. д. Неколико чланова исте породице боловали су од душевних болестп. Не беше више сумње, дете се није нрозлило због покварене нарави, него услед иаступа душевиог поремећаја, те га ваља лечити а не исправљати. И заиста, на два месеца иза тога оиа оздравп 2 ). Један малиша показиваше се пакосан н зао још од своје друге године; он цепаше хаљине са себе, ломљаше све што му под руке дође, а често пута одбијаше и понуђену му храну. За њега беше велика забава да јури мачку, да јој ишчупа брке — што је врло вешто и хитро радио — а за тим бацао је у ватру или кроз прозор. Био је са свим неосетљив за пријатељство и миловање, и није се никад играо са осталом децом; око њега су се мучилн неколики учитељи, ну у залуд. Најзад се реше, да га предаду једном заводу за душевне болеснике, где је остао без пкакве поправке 8 ;. Други један дечко, обичне памети и изгледа, показиваше с времена на време необичне истуие у свом владању; бпваше тада тако необуздан и Ј ј Један одељак из дела: Г/еииса^оп с!и сагасЈеге раг А. Маг4т, Рат 1889. 2 ) РпсћагД, Оп 1ће. (1Ш'егеи1 1'огтз о! тват(;у. 3 ) МаиЛв1еу, Ра1ћо1о#Је (1е ГевргИ.